Потомци краљице од Сабе морају да једу лишће

Јемен, најсиромашнију арапску земљу којој воде хронично мањка док 90 одсто хране набавља увозом, не изискује превише труда да би се гурнуо у хуманитарну катастрофу. С толико оскудним ресурсима и ратовима који су је разарали сваки час у последњих педесетак година, ова је држава готово у непрекидним кризама сваке врсте, увек на ивици опстанка. Али, међународна коалиција предвођена Саудијском Арабијом и Уједињеним Арапским Емиратима, која стоји иза јеменског режима, као да се својски упела да ово жалосно стање погорша до стравичних размера. Беспоштедан допринос општем хаосу и свеколикој несрећи дали су и њихови ратни непријатељи, побуњеници из милиције познате под именом Хутији. Процена да је у њиховом сукобу само од глади умрло око 85.000 деце која још ни за школу нису стасала тек је последња у низу грозоморних вести из земље за коју се сматра да је на ивици најгоре хуманитарне кризе на свету у последњих стотину година, ако ту црту већ није и прешла.

Некад земља у којој је, у доба кад је израелским народом владао славни Соломон, наводно столовала митска краљица од Сабе, одакле је у Јерусалим послала каравана камила натоварен баснословним товаром зачина, драгог камења и разних скупоцености, затим пространство које је остало делом велелепних султаната, Јемен је у муке запао кад су се о њега стали отимати османска и британска империја. Надаље су га унесрећивали Египат и Саудијска Арабија, да би се у протеклих неколико година, у покољима које је донело „арапско пролеће”, као засад последњи чин још неуспелог разрачунавања с наслеђем колонијализма и ауторитаризма међу арапским нацијама, претворио у најубогије место на планети.

Од око 29 милиона становника Јемена, према подацима Светског програма за храну, агенције Уједињених нација, 18 милиона је изложено ризику од гладовања, док 8,4 милиона већ тешко пати због тога што нема шта да једе. И кад линије фронта, опсаде градова и блокаде путева не би пресецале руте за доставу основних потрепштина и хуманитарне помоћи, житељи ове земље не би напунили желуце јер једва да више имају чиме да купују намирнице. Вредност националне валуте током рата, од краја марта 2015. године наовамо, сурвала се а цене онога што се неким чудом још може наћи у продавницама скочиле су на астрономски ниво. Ако се овако настави, у УН процењују да ће се чак 12 милиона људи у Јемену убрзо наћи у опасности да буду потпуно изгладнели. Већ сада, у појединим областима под контролом Хутији, људи су приморани, како су установили новинари Асошиејтед преса, да једу лишће не би ли некако преживели, то јест дочекали још један дан у којем ће се наставити њихово лагано умирање.

Оне који су већ пали као жртве метака или пројектила још нико није поуздано пребројао. УН нису успеле да прикупе добре податке још одавно, кад је мртвих било 10.000. Тренутно се процењује да је страдалих више од 50.000, међу којима је барем око 17.000 цивила. Како су се понашале зараћене стране, могло је бити и горе, јер и влада, заједно са својим страним савезницима, и побуњеници, за које се верује да их помаже Иран, оптужени су за сва могућа ратна непочинства. На списку су: бомбардовање без обазирања на то хоће ли оно погодити војнике или обично становништво, свесно онемогућавање испоруке хуманитарне помоћи, мучења и погубљења, регрутација деце за борбу.

На Јеменце су Саудијци, УАЕ и њихови помагачи изручивали касетне бомбе британске и америчке производње, управо ону врсту бомби којих су се многе земље одрекле зато што је њихово дејство сасвим неселективно, односно савршено за губитак контроле над ограничавањем „колатералне штете”, како се еуфемистички називају гомиле мртвих цивила. Свесно је гађана и цивилна инфраструктура, између осталог и постројења за прераду ионако ретке воде, што је потпомогло избијање епидемија дифтерије и колере, која је угрозила око милион особа. На медицинску негу многи Јеменци могу заборавити јер се лекови не пробијају кроз опсадне обруче а намерно су рушене и болнице, као и школе и пијаце. Тукло се с неба и по школским аутобусима, те по венчањима. И сахране су бомбардоване у оним случајевима када су на њима биле вође Хутији недовољно опрезне да, макар инкогнито, остану далеко од сваког јавног скупа.

УН су оптуживале коалицију Ријада и Абу Дабија да је одговорна за већину цивилних жртава, док јој је једна група истраживача, Пројекат за податке о Јемену, како је својевремено пренео „Гардијан”, на терет ставила да је више од трећине својих ваздушних напада усмерила на цивилне циљеве, од којих су неки гађани и више него једанпут, што отежава правдање да је реч била о грешкама. Истина, Саудијци се тиме нису ни бранили него су указивали на то да су Хутији многе цивилне објекте претворили у војне.

То није било довољно добро оправдање за УН, које су намеравале да ставе Саудијску Арабију на списак земаља које угрожавају дечја права. Међутим, Саудијци су запретили да ће у том случају престати да дају новац за поједине програме УН. Притиснуте тиме што им ионако недостаје средстава, оне су одустале од свог наума да прокажу Кућу Сауда.

Тек након скандала око убиства новинара Џамала Хашогија, за које многи оптужују саудијског принца престолонаследника Мухамеда бин Салмана, САД су наизглед озбиљно иницирале мировне преговоре о Јемену. Борбе се, међутим, још настављају, пре свега око Ходеиде, лучког града из којег се може утицати на саобраћај Црвеним морем, једним од глобално значајних коридора за превоз нафте и осталих добара. У одсуству других ресурса, јер јеменске нафте има сасвим мало и слабог је квалитета, делимичан надзор над Аденским заливом и Црвеним морем једино је због чега је ова земља важна остатку света, не рачунајући регионалне актере. Пошто су транспортне руте остале непоремећене, свет јој је указао и још мање пажње него што би макар тиме заслужила.

Снижавање температуре у паклу

Немачка, Холандија, Финска и Данска су међу последњим земљама које су престале да продају оружје Саудијској Арабији због хуманитарне катастрофе коју је њена војна интервенција изазвала у Јемену. И даље се, ипак, чека да такву одлуку донесе кључни војни партнер Саудијаца, САД.

Вашингтон је подржао интервенцију Куће Сауда и Уједињених Арапских Емирата на њеном почетку, 2015. године, чинило се: без ентузијазма, али вољан да учествује и у тој и у свакој другој акцији која би могла обуздати гранање утицаја Ирана у региону. Како је Техеран стао иза побуњених Хутија, Американци су добили разлог за своје учешће, од којег нису одустали ни када је сасвим убрзо постало јасно да интервенција само убрзава претварање већ урушеног Јемена у потпуни пакао.

Барак Обама је у једном тренутку покушао да том паклу, ако га већ из „виших” стратешких циљева није хтео затворити, снизи температуру за покоји степен тако што је Саудијцима испоставио списак цивилне инфраструктуре коју не смеју гађати, превасходно енергетске и водоводне. Ни неке од тих мета, међутим, нису још задуго биле заобилажене пројектилима. У прах је смрвљен, на пример, и мост преко којег је у то време становницима града Сане, над којим контролу имају Хутији, стизала већина хуманитарне помоћи.

Касније је Обама наредио и да се обустави продаја само једне врсте пројектила Саудијцима. Доналд Трамп је и тај невелики гест поништио.

Све ово време, Американци пуне горивом авионе саудијске коалиције док су у ваздуху, како не би морали прекидати мисије, и достављају јој обавештајне податке. У борбе се САД нису мешале директно, сем у једном наврату, кад су, након што су Хутији наводно гађали њихов брод, узвратили паљбом по радару побуњеника. „Њујорк тајмс” је објавио да су амерички специјалци помогли Саудијцима да униште једно постројење Хутија за лансирање ракета које се налазило на граници ових двеју држава.

Дом најопаснијег крила Ал Каиде

Након што је почетком века изгнана из Саудијске Арабије, Ал Каида је добар део својих капацитета пребацила у Јемен, који је једној терористичкој организацији имао да понуди забачену територију препуну скривених и слабо доступних места, са слабим надзором централних власти и моћним племенским вођама од којих се барем на неке могло рачунати да ће бити спремне на јатаковање. Јеменска Ал Каида се ускоро прославила као најопаснији огранак ове групе, одговоран за већину њених напада у иностранству. Ово крило Ал Каиде још није затрто упркос томе што САД њене припаднике стално одстрељују пројектилима из дронова. Нигде на свету се беспилотне летелице нису користиле колико у Јемену.

Током актуелног јеменског рата, у земљи се појавила и Исламска држава, али засад није испољила велику снагу.

Овај сукоб је поново отворио и стари јеменски расцеп између севера земље и њеног југа, на којем има снага са сецесионистичким тенденцијама. УАЕ су оптуживани да потајно подржавају отцепљење.