Европски комфор угрожен

Када је локална пекара у француском граду Лес Улис по трећи пут за шест месеци подигла цену багета, Ан-Лор Ренар је одлучила да убудуће сама меси хлеб. Убрзо је увидела да је бензин највећи издатак у кућном буџету, па су она и њен супруг продали један од два аутомобила која поседују.

Ан-Лор Ренар, учитељица, и њен супруг, који је поштански службеник, годишње зарађују 40.000 евра, што их сврстава у европску средњу класу. То им је досад, као и хиљадама парова широм Старог континента, омогућавало безбрижан живот, не луксузан, али свакако комфоран. Међутим, како се ова породица поверила „Њујорк тајмсу”, њихова зарада им више не обезбеђује све на шта су навикли. Бројне намирнице су у Француској за последњих годину дана поскупеле четири пута. Француски брачни пар тврди да су на крају сваког месеца у недозвољеном минусу за око 500 евра.

– У Француској, када не можете да приуштите багет, знате да сте у невољи – објашњавају.

Они су се нашли на удару економске кризе која у Европи траје већ неко време. Узрок – пораст инфлације и стагнација плата. Европска средња класа, навикла на лагодан живот, сада пребројава ситниш у радњама и одриче се некада редовног задовољства – изласка у биоскоп или летовања у иностранству.

Немци се питају хоће ли живети боље или горе од својих родитеља? Аксел Марсо, 41-годишњи учитељ који живи у предграђу Франкфурта, прилично је скептичан. Његов отац, који је такође био просветни радник, од плате је издржавао породицу, купио кућу и водио децу на скупа скијања. Аксел Марсо објашњава да је за његову генерацију ово екстраваганција, доступна само банкарима и менаџерима.

Европска средња класа је годинамa уживала далеко бољу здравствену и социјалну заштиту од Американаца, али је сада криза непобитна, узрокована и успоравањем америчке економије и високе инфлације.

Стално подгревана брига о трошковима живота недавно је прерасла у гнев британских учитеља. Ступили су у штрајк, тврдећи да њихове плате не прате раст цена. И док је храна на Острву поскупела за седам, а нафта за 20 одсто у односу на цене истих артикала прошле године, влада је наставницима понудила раст плата за 2,5 одсто.

Амерички дневник примећује да је донедавно „државни непријатељ број један” у Француској била незапосленост, а сада је то смањена куповна моћ.

Од 1999. цене су порасле за 22,5 процената у земљама ЕУ. Уздрмана је и највећа европска економија, Немачка. Куповна моћ Немаца опада од 2000. Више од милион становника ове земље је изгубило сталан посао после рецесије 2000. и 2001. Радницима је продужена радна недеља без повећања плата, а у периоду од 2004. до 2007. инфлација је надмашивала раст плата у просечној породици.

Шта се дешава са мање развијеним земљама? Шпанија је, захваљујући буму грађевинарства, протекле деценије отварала хиљаде радних места. Проблеми су постали видљиви прошле године, а криза на тржишту некретнина је угасила многе послове. Онима који још примају плату, инфлација је појела добар део прихода.

– Када сам почела да радим са 23 године, зарађивала сам готово исто колико и данас – пожалила се Марија Салгадо, 37-годишња редитељка документараца на шпанској телевизији. Пре 14 година, њена примања од 1.200 евра покривала су богат социјални живот. Данас се не одриче само излазака, већ и „здраве хране”, па рибу приушти само једном недељно.

– Изненађена сам да нисмо покренули револуцију – каже Салгадо. 

У многим европским земљама, синдикати запослених у јавном сектору, као и радници у хемијској и индустрији челика, изборили су се за пораст плата.

– Та идеја, „жртвоваћу се да бих сачувао посао” умире – казао је Ралф Берхтолд, портпарол једног од највећих синдиката у Немачкој.

 – Људи су сада спремни да се боре – додао је он.

-----------------------------------------------------------

Радња за сиромашне

Социјално угрожени становници Беча, чија су месечна примања мања од 800 евра, овог лета имаће прилику да купују јефтиније намирнице. Већ у јулу ће у центру аустријске престонице бити отворен први социјални супермаркет, саопштиле су тамошње градске власти. Најслабије плаћене Бечлије тако ће уз потврду о висини зараде добити повластице са којима ће у овом супермаркету куповати по чак 30 одсто нижим ценама него у другим продавницама. У плану је да они са најнижим примањима добијају хлеб бесплатно.

Претпоставља се да у Бечу данас живи око 90.000 сиромашних људи који немају новац да купе чак ни основне намирнице.

Ј. С.

-----------------------------------------------------------

Руси далеко од ЕУ

Цене прехрамбених производа у Русији расту бржим темпом него у ЕУ и убрзано се приближавају европским нивоима, док су плате Руса још далеко од европских, показали су подаци руске Федералне статистичке службе (Роштат).

У Русији је темпо раста цена прехрамбених производа у првом тромесечју био већи него у чланицама Уније и износио је просечно 6,4 одсто, према 1,8 процената у ЕУ.

Аналитичари истичу да на раст цена хране у Европи и Русији утичу исти фактори – повећање потрошње прехрамбених продуката на светском тржишту и самим тим раст тражње, дефицит хране и, као последица, њено поскупљење.

Од почетка године у Русији су осетно поскупели хлеб и пециво и сунцокретово уље, а од 1. маја су „одмрзнуте” цене производа од социјалног значаја, као што је јефтино млеко у пластичним кесама, а то, како сматрају стручњаци, неумитно значи њихово поскупљење.

То што прехрамбени производи у Русији поскупљују „по угледу на европске” мало кога теши, јер постоји разлика у висини прихода становништва. У ЕУ трошкови за храну представљају свега 10-12 одсто укупног буџета породице, док се у Русији та цифра приближава нивоу од 70 одсто, с тенденцијом раста.

То, како истичу стручњаци, представља крах снова економских званичника о формирању средње класе као ослонца државе и води само повећању броја сиромашних. Иако је Русија још далеко од праве глади, повећање јаза између најбогатијих и најсиромашнијих је лош знак, преноси руска агенција.

Према подацима Роштата, у првом кварталу је просечан месечни приход по становнику мањи од 2.000 рубаља (54,38 евра) имало 2,2 одсто укупног становништва Русије, а од 2.000 до 4.000 рубаља – 11,2 одсто. Истовремено је на 10 одсто најситуиранијих Руса долазило 30,3 одсто укупних прихода, што води даљем раслојавању друштва и, као крајњи резултат, до тога да најсиромашнији неће себи моћи приуштити чак ни нормалну исхрану.

Танјуг