Магнус Карлсен задржао титулу

Норвешки велемајстор Магнус Карлсен је задржао титулу светског првака. Иако је амерички изазивач Фабијано Каруана одржао равнотежу у свих 12 партија по класичном темпу и по многима показао више, шампион је у доигравању по убрзаном темпу (на по 25 минута и додатних 10 секунди за сваки потез) био неупредиво бољи – 3:0.

Повео је већ у првој од предвиђене четири партије. Белим фигурама је систематски повећавао предност из отварања, а једини критичан период је био када је прешао у топовску завршницу са пешаком више, а Каруана није искористио прилику да ремизира.

После таквог пропуста и првог пораза у маратону који траје још од 9. новембра, изазивач је сасвим попустио. У другој партији је белим фигурама брзо изгубио иницијативу, а затим ушао у сумњиве компликације и већ у 28. потезу био принуђен да потпише другу предају.

Трећа партија је почела знатно мирније, али Карлсен није ни помишљао да ремијем осигура титулу, него је наставио да притиска уздрманог противника, као да је желео да се освети за претходних 12 ремија и критике за бледу игру у том делу.

Два дана уочи 28. рођендана, Норвежанин је у Лондону продужио своју шаховску владавину до 2020, на најмање седам година, а успео је и да одржи минималну предност на врху светске рејтинг-листе, где је непрекидно од маја 2011.

Светски првак је постао новембра 2013, победом против две деценије старијег Индијца Вишванатана Ананда са 6,5:3,5, без пораза. Титулу је први пут одбранио у реваншу са Анандом годину касније (6,5:4,5), а други пут 2016, против руског вршњака Сергеја Карјакина, са 3:1 у доигравању, после 6:6 у регуларном делу.

Против годину и по млађег Каруане добио је по много чему историјски меч за титулу. После безмало сто година, први пут су оба ривала била са Запада, први пут са готово идентичним рејтингом на врху светске листе (2.835:2.832) и први пут је титула освојена без иједне победе по класичном темпу.