Политички гамбит Петера Мађара

Бу­дим­пе­шта – Пред­лог пре­ми­је­ра Пе­те­ра Ма­ђа­ра да про­сла­вље­на ша­хов­ска ве­ле­мај­стор­ка Ју­дит Пол­гар пре­у­зме уло­гу вр­ши­о­ца ду­жно­сти пред­сед­ни­ка Ма­ђар­ске до усва­ја­ња но­вог уста­ва пред­ста­вља, пре­ма оце­на­ма ана­ли­ти­ча­ра и до­брог де­ла јав­но­сти, је­дан од нај­не­о­че­ки­ва­ни­јих по­ли­тич­ких по­те­за у овој зе­мљи од април­ске сме­не вла­сти. Иако је реч о функ­ци­ји ко­ја у ма­ђар­ском по­ли­тич­ком си­сте­му има пре­те­жно про­то­ко­лар­ну уло­гу, из­бор лич­но­сти ко­ја ће при­вре­ме­но би­ти на че­лу др­жа­ве до­био је да­ле­ко ши­ри зна­чај, јер се по­кла­па са ду­бо­ким ин­сти­ту­ци­о­нал­ним ре­фор­ма­ма ко­је спро­во­ди но­ва вла­да.

Пе­тер Ма­ђар је на­ја­вио да ће са Ју­дит Пол­гар раз­го­ва­ра­ти о мо­гућ­но­сти да при­хва­ти ову ду­жност, оце­нив­ши да је Ма­ђар­ској по­тре­бан пред­сед­ник ко­ји ће би­ти из­над днев­но­по­ли­тич­ких по­де­ла и ко­ји ће јед­на­ко пред­ста­вља­ти све гра­ђа­не. Ка­ко је на­вео, функ­ци­ја пред­сед­ни­ка ни­је стра­нач­ка, већ „нај­ви­ши об­лик слу­же­ња др­жа­ви”, због че­га је, по ње­го­вом ми­шље­њу, ва­жно да је оба­вља лич­ност са не­спор­ним јав­ним угле­дом.

Име Ју­дит Пол­гар већ де­це­ни­ја­ма има по­себ­ну те­жи­ну у ма­ђар­ској јав­но­сти, али и да­ле­ко из­ван гра­ни­ца зе­мље. Као нај­у­спе­шни­ја ша­хист­ки­ња у исто­ри­ји, ви­ше од че­тврт ве­ка др­жа­ла је пр­во ме­сто на свет­ској ранг-ли­сти ме­ђу же­на­ма, док се исто­вре­ме­но успе­шно так­ми­чи­ла са нај­бо­љим ша­хи­сти­ма све­та, чи­ме је сте­кла ста­тус јед­не од нај­зна­чај­ни­јих лич­но­сти у исто­ри­ји овог спор­та. У по­ли­ти­ци ни­ка­да ни­је уче­ство­ва­ла, што но­ва власт ви­ди као пред­ност, сма­тра­ју­ћи да упра­во не­при­пад­ност би­ло ко­јој стран­ци мо­же да до­при­не­се ја­ча­њу по­ве­ре­ња у ин­сти­ту­ци­ју пред­сед­ни­ка.

Ка­да је по­чет­ком ју­ла Пе­тер Ма­ђар на дру­штве­ним мре­жа­ма об­ја­вио фо­то­гра­фи­ју на ко­јој са њом игра шах, ма­ло ко је прет­по­ста­вљао да би то мо­гао би­ти на­го­ве­штај ње­не бу­ду­ће по­ли­тич­ке уло­ге. Не­ко­ли­ко да­на ка­сни­је по­ста­ло је ја­сно да је реч о озбиљ­ном пред­ло­гу ко­ји је до­био и по­др­шку де­ла углед­них јав­них лич­но­сти у Ма­ђар­ској.

Ова ини­ци­ја­ти­ва до­ла­зи у тре­нут­ку ка­да је пред­сед­ни­ку Та­ма­шу Шу­љо­ку пре­стао ман­дат на­кон усва­ја­ња 17. аманд­ма­на на Основ­ни за­кон. Пар­ла­мент је тим из­ме­на­ма пред­ви­део да пред­сед­нич­ки ман­дат пре­ста­је дан на­кон сту­па­ња аманд­ма­на на сна­гу, чи­ме је окон­чан је­дан од пр­вих круп­них ин­сти­ту­ци­о­нал­них про­це­са по­сле до­ла­ска но­ве вла­сти.

Шу­љок је, пот­пи­су­ју­ћи за­кон, са­оп­штио да као пред­сед­ник ни­је рас­по­ла­гао устав­ним ме­ха­ни­зми­ма ко­ји­ма би мо­гао да спре­чи ње­го­во сту­па­ње на сна­гу, али је исто­вре­ме­но ука­зао да оста­је при ста­ву да ова­кве из­ме­не мо­гу отво­ри­ти ва­жна пи­та­ња у по­гле­ду устав­них прин­ци­па.

До из­бо­ра но­вог пред­сед­ни­ка ду­жност ше­фа др­жа­ве оба­вља пред­сед­ни­ца пар­ла­мен­та Аг­неш Фор­штох­фер, ка­ко је пред­ви­ђе­но ва­же­ћим устав­ним ре­ше­њи­ма. Ме­ђу­тим, то је са­мо при­вре­ме­но ре­ше­ње, јер Вла­да пла­ни­ра да у на­ред­ним ме­се­ци­ма за­вр­ши из­ра­ду пот­пу­но но­вог уста­ва, ко­ји пред­ста­вља је­дан од нај­ва­жни­јих про­је­ка­та ка­би­не­та Пе­те­ра Ма­ђа­ра.

Уко­ли­ко при­хва­ти по­ну­ду, Ју­дит Пол­гар по­ста­ла би јед­на од рет­ких лич­но­сти у но­ви­јој европ­ској по­ли­тич­кој исто­ри­ји ко­ја би на нај­ви­шу др­жав­ну функ­ци­ју до­шла не­по­сред­но из све­та спор­та, без прет­ход­ног по­ли­тич­ког ис­ку­ства. Та­кав из­бор би, пре­ма оце­на­ма ана­ли­ти­ча­ра, имао пре све­га сим­бо­лич­ку те­жи­ну, јер би тре­ба­ло да по­ка­же на­ме­ру но­ве вла­сти да пред­сед­нич­ку ин­сти­ту­ци­ју уда­љи од стра­нач­ких су­ко­ба и пред­ста­ви је као ме­сто ко­је при­па­да це­ло­куп­ном дру­штву.

Стран­ка Ти­са, ко­ја је на пар­ла­мен­тар­ним из­бо­ри­ма осво­ји­ла дво­тре­ћин­ску ве­ћи­ну, ис­ко­ри­сти­ла је устав­ну мо­гућ­ност да по­кре­не све­о­бу­хват­ну ре­фор­му др­жав­них ин­сти­ту­ци­ја. Усво­је­ни аманд­ман пред­ви­ђа огра­ни­че­ње тра­ја­ња по­сла­нич­ких ман­да­та на три уза­стоп­на из­бо­ра, уво­ди ста­ро­сну гра­ни­цу за су­ди­је Устав­ног су­да, ме­ња по­сту­пак из­бо­ра нај­ви­ших пра­во­суд­них функ­ци­о­не­ра и ус­по­ста­вља но­ве ме­ха­ни­зме кон­тро­ле ра­да ин­сти­ту­ци­ја.

По­себ­ну па­жњу иза­зва­ло је фор­ми­ра­ње но­ве др­жав­не кан­це­ла­ри­је ко­ја ће се ба­ви­ти ис­пи­ти­ва­њем рас­по­ла­га­ња јав­ном имо­ви­ном и евен­ту­ал­ним зло­у­по­тре­ба­ма др­жав­них сред­ста­ва у прет­ход­ним го­ди­на­ма. Вла­да овај по­тез пред­ста­вља као део ши­рег про­гра­ма ус­по­ста­вља­ња од­го­вор­ни­је упра­ве и ја­ча­ња вла­да­ви­не пра­ва, док опо­зи­ци­ја твр­ди да је реч о по­ли­тич­ки мо­ти­ви­са­ном про­це­су усме­ре­ном про­тив функ­ци­о­не­ра прет­ход­не вла­сти.

Опо­зи­ци­о­ни Фи­дес сма­тра да се под окри­љем ин­сти­ту­ци­о­нал­не ре­фор­ме спро­во­ди те­мељ­на по­ли­тич­ка сме­на ка­дро­ва. Пред­став­ни­ци те стран­ке упо­зо­ра­ва­ју да Вла­да, ко­ри­сте­ћи убе­дљи­ву пар­ла­мен­тар­ну ве­ћи­ну, ме­ња устав­ни и ин­сти­ту­ци­о­нал­ни оквир др­жа­ве без ши­рег по­ли­тич­ког кон­сен­зу­са. По њи­хо­вом ми­шље­њу, та­ква прак­са мо­гла би да про­ду­би по­ли­тич­ке по­де­ле, уме­сто да до­при­не­се ста­би­ли­за­ци­ји при­ли­ка.