Омск, сибирски град младих и нафте

Некада се овде чувало царско благо, данас се црпи црно злато – нафта. Некада је био престоница козака и Беле гарде и последња линија одбране од Хитлера. Реч је о граду Омску који се налази на југозападу Сибира, на око 2.700 километара далеко од Москве. Протеже се дуж реке Иртис, други је по величини град у азијском делу Русије. Током постојања царске Русије град је био седиште генерала-губернатора Сибира, а касније током Октобарске револуције престоница Русије. Данас у Омску живи више од 1,6 милиона становника Руса, Казахстанаца и Јевреја, али и град младих родитеља с пуно деце.

Јасна Петровић Стојановић

ИЗ СТАРИХ РИЗНИЦА
Протокол је надживео Југославију

(Фотографије: из архиве Б. Богдановића)

Крсмановићева кућа, зграда у београдској Улици краља Милана, сада Теразије бр. 38, ушла је у историју као место у коме је створена нова држава, Краљевина Срва, Хрвата и Словенаца. Пошто је Двор био руиниран и неподобан за смештај, ово здање угостило је чланове делегација Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба, коју је чинило 28 чланова, пристиглих на проглашење уједињења. Здање је представљало званичну краљеву резиденцију до 1922, када је завршена реконструкција двора.

Кућа  је изграђен 1885. године према пројекту архитекте Јована Илкића, а 1898. године постала је власништво браће Димитрија и Алексе Крсмановићу.

Бранко Богдановић

ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА
Синдром успешног оца

(Илустрација: Срђан Печеничић)

Ретки су они родитељи који нису поносни на успехе своје деце. Док родитељи успехе своје деце сматрају својом заслугом, потомци достигнућа својих родитеља не сматрају својим успехом. Када су мама и тата успешни и познати то понекад на децу не делује позитивно. У новој колумни Зоран Миливојевић објашњава да бити „нечији” син или кћерка психички оптерећује дете. Окружење од тог детета очекује да буде „достојно” свог успешног родитеља, па ови малишани немају право детињство, већ су претворени у дечје јавне личности. „Морам да успем зато што сам нечији син”, није довољна мотивација за успех. Зато ова деца често имају проблем типа: „Морам да успем, само не знам у чему.”

ЗАНИМЉИВА СРБИЈА: БАНАТ
Престоница долапа

Долапи у Владимировцу код Панчева и Падини, Банатском Карловцу, Алибунару, Јаношику и Локвама стари су колико и ова насеља. Бунари који мељу воду поздрављају вас чим уђете у село Владимировац – један утегнут и дотеран, други само што не падне, а има их укупно 14. Покретали су их коњи, а данас сведоче о времену када су људи живели крај воде, од воде, кротили природу и користили је. Најдубљи у овом крају су она три долапа у Падини, ископани првих година 19. века.

Текст и фотографије: Олга Јанковић

НЕ САМО О ПОСЛУ: БОЖИДАР ЗЕЈАК
Чувар буквара и писане речи

Директор Педагошког музеја у Београду, песник, књижевник, који је деценије провео у београдским основним и средњим школама, подсећа да је школски час светиња, а реч дар божији. Још из гимназијских дана, у Бијелом Пољу је важио за даровитог песника. На чувеним „Младомајским сусретима”, седамдесетих година у Зајечару, добио је прве похвале.

На Филолошком факултету дипломирао је југословенску и светску књижевност, а у Пријепољу је као млади професор књижевности., заволео учионицу, ђаке, зборницу...Корачајући просветарским путем, 2014. је постављен за директора Педагошког музеја, који има највећу збирка са око 30.000 примерака, уџбеничке литературе из свих области знања.

Текст и фотографије: Мирослав Стефановић

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ