Крастев: Србија не може бити условљена признавањем Косова

Од Србије се не може тражити да призна независност Косова, нити је било случајева у историји ЕУ да се сличан захтев – одустајање од дела сопствене територије – поставио пред неку државу која је желела да постане чланица ове организације, каже за „Политику” Иван Крастев, председник Центра за либералне стратегије из Софије. Као један од бољих познавалаца политичких прилика у Југоисточној Европи, Крастев је био извршни директор Међународне комисије за Балкан (председник Комисије је био бивши италијански премијер Ђулијано Амато) која је априла 2005. године објавила извештај о „европској будућности Балкана” са чувеном тезом о „независности Косова у четири фазе”. Стицање косовске независности, без правог суверенитета све до уласка у ЕУ, по тој је замисли могло бити остварено једино у оквиру процеса европске интеграције целог Балкана.

Да ли би одбијање Србије да прихвати нелегалан чин проглашења косовске независности, и призна Косово као засебну државу, могло да онемогући њен улазак у ЕУ?

- Оно што ЕУ тражи од Србије јесте развијање добросуседских односа и сарадње, али то не подразумева званично признање косовске државе. Наиме, као и у свим ранијим случајевима, Унија од својих потенцијалних чланица захтева да пре пријема у ЕУ реше своје међусобне неспоразуме, и да одржавају добре политичке, економске и дуге односе.

А шта је са дипломатским односима?

- То питање се може решити на начин који је још прошле године предложио Волфганг Ишингер, тадашњи представник ЕУ у посредничкој „тројци” Контакт групе. Његова је идеја била да се примени искуство подељене Немачке након Другог светског рата.

Власти Западне Немачке нису формално признале Источну Немачку, у свим својим званичним документима, па и у Уставу третирале су је као део територије сопствене земље (што је олакшало касније уједињење), нису са њом успоставиле дипломатске односе, али су одржавале добросуседске политичке и трговинске односе, што је 1972. године било регулисано и Берлинским уговором. Мислим да би ЕУ била сасвим задовољна да такву врсту аранжмана Србија успостави са Косовом.

И неке садашње чланице ЕУ, па и Бугарска, имале су нерешена питања са суседима, али то није сметало њиховом учлањењу у Унију. Да ли би случај Србије могао бити преседан?

- Не верујем. Кад би ЕУ тако поступала, омогућила би да земља која постане чланица пре неке друге, блокира пријем потоње и уцењује је док ова не удовољи свим њеним захтевима. Брисел негује другачији приступ: он награђује сваки напор да се избегну сукоби, да се неспоразуми реше мирно, споразумно, у духу компромиса, толеранције и узајамног разумевања. Тако су поступиле Румунија и Мађарска у вези са питањем положаја мађарске мањине у Румунији, и Бугарска кад је признала македонску државу (мада не и нацију и језик). Циљ је да се договор о нерешеним проблемима постигне док трају преговори, како се у чланство не би улазило са „нерашчишћеним рачунима”.