Ко ће угасити пожар

Све из­ве­сни­ји но­ви гло­бал­ни су­коб ко­ји је на по­мо­лу ма­ло­број­ни пре­о­ста­ли сло­бод­но­ми­сле­ћи ин­те­лек­ту­ал­ци већ су кр­сти­ли епи­те­том „но­вог ко­ло­ни­ја­ли­зма”. Не­за­пам­ће­не су­ше ко­је по­га­ђа­ју пла­не­ту све­ле су раз­лог за не­ке но­ве осва­јач­ке по­хо­де на јед­ну реч – во­да. Нај­моћ­ни­је зе­мље све­та не ха­ју мно­го за оно што је не­ка­да би­ло по­зна­то као ме­ђу­на­род­но пра­во и то­ком про­те­клих де­це­ни­ја су сву сво­ју енер­ги­ју упре­гле за над­ме­та­ње у тр­ци у на­о­ру­жа­њу.

Вој­на моћ, уоста­лом, одав­но пред­ста­вља блан­ко оправ­да­ње да „ве­ли­ки” од „ма­лих” узму пре­о­ста­ле при­род­не ре­сур­се. Ка­ко је ни­во ат­мос­фер­ског за­га­ђе­ња ипак не­мо­гу­ће за­др­жа­ти ван соп­стве­них др­жав­них гра­ни­ца, на­уч­ни­ци уве­ли­ко раз­ра­ђу­ју иде­ју спе­ци­јал­них ку­по­ла ко­је би би­ле по­ста­вље­не из­над по­је­ди­них те­ри­то­ри­ја ка­ко би њи­хо­вим жи­те­љи­ма обез­бе­ди­ли ко­ли­ко-то­ли­ко чист ва­здух. Не­што на­лик ста­кле­ном зво­ну из­над Спринг­фил­да ко­ме смо се не­кад сме­ја­ли у „Симп­со­но­ви­ма”, са­мо овај пут са дру­га­чи­јом свр­хом. Раз­у­ме се, ис­кљу­чи­во за оне ко­ји то мо­гу да пла­те.

Прет­ход­ни ре­до­ви су, очи­то, на­мер­но ис­ка­ри­ки­ра­на вер­зи­ја по­чет­ка не­ког бу­ду­ћег тек­ста ко­ји ће се ба­ви­ти де­ша­ва­њи­ма у све­ту. Но, пре­ми­се ко­је ука­зу­ју на ова­кав сце­на­рио у не пре­те­ра­но да­ле­кој бу­дућ­но­сти ни­су пре­те­ри­ва­ње. Уко­ли­ко се уско­ро ни­шта не пре­ду­зме у об­у­зда­ва­њу гло­бал­ног за­гре­ва­ња и уни­шта­ва­ња при­ро­де, све да­на­шње „вру­ће” те­ме – од укра­јин­ске кри­зе до слу­ча­ја „Ха­шо­ги” – би­ће са­мо три­це у од­но­су на пра­ви про­блем – пи­та­ње го­лог оп­стан­ка на Зе­мљи. И не тре­ба би­ти пре­те­ран ци­ник да се на­слу­ти да ће бор­ба за пре­о­ста­ле при­род­не ре­сур­се би­ти без­оч­ни­ја од би­ло ко­је фор­ме ко­ло­ни­ја­ли­зма ко­ју је људ­ска вр­ста до­сад упо­зна­ла.

ГЛАД, СУ­ШЕ, ПО­ЖА­РИ: Ове не­де­ље два­де­се­так во­де­ћих на­уч­них ин­сти­ту­ци­ја и ме­ђу­на­род­них ор­га­ни­за­ци­ја об­ја­ви­ле су за­бри­ња­ва­ју­ћи из­ве­штај о иза­зо­ви­ма ко­ји пре­те чо­ве­чан­ству уко­ли­ко се хит­но не­што не ура­ди на за­у­ста­вља­њу за­гре­ва­ња пла­не­те. Сту­ди­ја је угле­да­ла све­тлост да­на не­пу­ну сед­ми­цу на­кон ис­тра­жи­ва­ња де­се­так аме­рич­ких вла­ди­них аген­ци­ја ко­је су не­дво­сми­сле­но по­ру­чи­ле да гло­бал­но ото­пља­ва­ње пред­ста­вља ре­ал­ну опа­сност не са­мо за здра­вље љу­ди већ и по свет­ску еко­но­ми­ју. 

По­ди­за­ње про­сеч­не тем­пе­ра­ту­ре до­ве­ло је до фе­но­ме­на да се у под­руч­ји­ма на ко­ји­ма је не­кад вла­да­ла ис­кљу­чи­во кон­ти­нен­тал­на кли­ма де­ша­ва­ју по­ја­ве ти­пич­не за троп­ска под­не­бља. Та­ко је услед ши­ре­ња ста­ни­шта ко­ма­ра­ца троп­ски ви­рус „зи­ка” до­не­сен у САД, а бак­те­ри­ја ко­ле­ре на Бал­тик.

На­уч­ни­ци упо­зо­ра­ва­ју и да ће с ра­стом тем­пе­ра­ту­ре на Зе­мљи екс­по­нен­ци­јал­но опа­да­ти ква­ли­тет хра­не. „По­раст кон­цен­тра­ци­је угљен-ди­ок­си­да у ат­мос­фе­ри сма­њи­ће при­су­ство кључ­них хран­љи­вих ма­те­ри­ја за здра­вље чо­ве­ка у хра­ни, као што су гво­жђе, цинк и про­те­и­ни.” Апо­ка­лип­тич­ним прог­но­за­ма до­при­не­ло је и пре не­ко­ли­ко да­на об­ја­вље­но ис­тра­жи­ва­ње Европ­ске ко­ми­си­је по ко­јем ће гло­бал­но ото­пља­ва­ње до­ве­сти до до­дат­них 132.000 жр­та­ва го­ди­шње, због по­сле­ди­ца пре­ве­ли­ке вру­ћи­не.

ОСНО­ВЕ КЛИ­МАТ­СКОГ МАРК­СИ­ЗМА: Су­о­чен са ова­квим по­да­ци­ма, аме­рич­ки пред­сед­ник До­налд Трамп је тви­то­вао да „не ве­ру­је” на­уч­ни­ци­ма. Сли­чан став о кли­мат­ским про­ме­на­ма де­ли и пред­сед­ник Ру­си­је Вла­ди­мир Пу­тин ко­ји је не­ко­ли­ко пу­та отво­ре­но по­сум­њао у на­ла­зе о кли­мат­ским про­ме­на­ма и по­ру­чио да око­сни­цу раз­во­ја сво­је зе­мље ви­ди нај­пре у екс­пло­а­та­ци­ји огром­них при­род­них ре­сур­са, без об­зи­ра на по­тен­ци­јал­ни ри­зик од на­ру­ша­ва­ња при­род­не рав­но­те­же. Ма­да се пре све­га не­ко­ли­ко го­ди­на то мо­гло чи­ни­ти тек као фан­та­зи­ја, низ до­га­ђа­ја ко­ји су се у ме­ђу­вре­ме­ну од­и­гра­ли је од ки­не­ског ли­де­ра Си Ђин­пин­га на­пра­вио сво­је­вр­сног фронт­ме­на бит­ке за спас пла­не­те. Ко­ме­ди­јант слу­чај је хтео да пр­ви чо­век зе­мље ко­ја по број­ним па­ра­ме­три­ма пред­ња­чи у за­га­ђе­њу по­ста­не по­след­ња бра­на на­ле­ту по­ли­тич­ке са­мо­во­ље, због ко­је на кра­ју сви ис­па­шта­ју. 

И док се за да­нас спре­ма Гло­бал­ни са­мит о кли­мат­ским про­ме­на­ма у пољ­ским Ка­то­ви­ца­ма, до­дат­но за­бри­ња­ва нај­но­ви­ји иступ још јед­ног ал­фа-муж­ја­ка свет­ске по­ли­ти­ке. На­и­ме, вла­да но­во­и­за­бра­ног пред­сед­ни­ка Бра­зи­ла Жа­и­ра Бол­со­на­ра је от­ка­за­ла го­сто­прим­ство истом та­квом са­ми­ту пла­ни­ра­ном за сле­де­ћу го­ди­ну. При­ча о опа­сно­сти од кли­мат­ских про­ме­на од­ба­че­на је као „марк­си­стич­ка” уј­дур­ма, спре­мље­на у ку­хи­ња­ма Пе­кин­га.

Са ова­квим ли­де­ри­ма, она ку­по­ла за чу­ва­ње ва­зду­ха за бо­га­те с по­чет­ка овог тек­ста мо­гла би уско­ро да по­ста­не мно­го ствар­ни­ја и зло­коб­ни­ја не­го у аван­ту­ра­ма Хо­ме­ра Симп­со­на.