Русија не да Северно море

Русија је одлучила да под своју пуну контролу преузме пловне путеве на северу Европе, најављено је прошле недеље у Москви. Наиме, са наступањем 2019. године страним ратним бродовима пловидба Северним морем биће омогућена тек уз сагласност надлежних руских служби. Тако је саопштио Михаил Мизинцев, први човек Националног центра за управљање одбраном, створеног 2014. са циљем да се све информације у вези са проблемима спољне безбедности земље слију у један пункт, а зарад синхронизованије делатности укупних оружаних снага РФ.

Подсетимо, Северни пловни пут спаја Атлантски са Тихим океаном, и пружа се од Баренцовог мора, уз границу Русије и Норвешке, те кроз Берингов пролаз између Сибира и Аљаске.

Одлука власти у Москви, обелодањена под назнаком – „хитно”, само је још један од елемената руске стратегије у покушају да се спречи НАТО да Русију одвоји од остатка Европе и учини је додатно рањивијом.

Међутим, позив Петра Порошенка НАТО-у да пошаље своје бродове у регион Керчког мореуза, није наишао на претерано одобравање оних који су добро упућени у ситуацију. Британски адмирал лорд Алан Вест је упозорио да би било какав исхитрени потез Брисела могао само да долије уље на већ добро распламсану ватру. „Неопходно је добро промислити о слању НАТО јединица близу руских граница. Уколико би послали превише јаке снаге то би био јасан сигнал да смо спремни и на агресију на руску територију”, објашњава Вест и уместо тога предлаже евентуално стационирање мањих бродова, довољних за контролу слободе пловидбе.

Али, вратимо се Северном мору. Како је недавно писао угледни недељник „Економист”, током протеклих десетак година лед на северу се отопио у довољној мери да омогући релативно безбедну пловидбу. Такође, ваља имати у виду да 30 одсто руског БДП-а потиче управо из овог региона. „Руска будућност лежи у Арктику”, пренео је лист речи Малта Хамперта. „Ускоро, ово би могао да постане кључни коридор за транспорт између Азије и Европе. На Русији је да успоставља правила”, сматра Хамперт.

У тој „игри” наглашена је и улога Кине. Наиме, тамошња компанија КОСКО је од 2013. овом рутом обавила већ неколико десетина пловидби. Такође, Кинези се нису устезали од улагања у изградњу инфраструктуре дуж руског дела обале Арктика и тамошњих изворишта нафте и гаса.