Ренесанса музеја у Панчеву

Панчево – Републичка и покрајинска влада одлучиле су да у оквиру плана обнове јавних објеката у Војводини подрже пројекат санације и реконструкције Народног музеја у Панчеву, вредан 320 милиона динара. Обнова здања с почетка 19. века трајаће три године и имаће четири фазе. Прва, вредна 50 милиона динара, планирана је за наредну годину и предвиђа санацију фасаде, замену столарије, радове на тавану и крову, као и термоизолацију читаве зграде. У трошковима ће република и покрајина учествовати са по 45 одсто, док ће остатак обезбедити град Панчево, који је 2014. финансирао и израду пројектне документације. Како наглашавају у музеју, најважније је да ће за неколико година изложбена поставка добити 1.500 квадрата простора, уместо садашњих 250. 
Здање Народног музеја, установе културе регионалног значаја, која од 1976. обитава у простору некада Градске куће – Магистрата, нагрижено је зубом времена, влагом и хроничном беспарицом. Репрезентативна зграда дословце се распада. Право стање објекта прикрива прочеље, 1833. године солидно изграђеног здања основе изврнутог слова П, коју творе два доцније дозидана дворишна крила.
„Главни задатак је сачувати депое у којима би предмети, који су нам дати на чување, живели свој пристојни музејски живот, али физички нисмо у могућности да радимо свој посао. Експонати су измештени из депоа, сада су у солидним условима и, што је најважније, безбедни. Простор је сув и услован, али су гомиле предмета тек одложене јер нам недостају и наменске полице, амбалажа, опрема. Претходно мора и да се комплетно санира”, каже за „Политику” Мирослав Бирцлин, директор музеја. 
Овакав начин држања и бриге о предметима у великој мери утиче и на излагачку делатност јер огроман број од око 13.000 музеалија није тамо где би требало да буде – у депоима збирки, па кустоси имају слаб преглед где се шта налази, а често и физички не могу да дођу до одређених предмета, тако да је и припрема изложби умногоме отежана. Ситуацију је нешто поправила реконструкција свечане сале која је изузетан простор за изложбе, али и друге догађаје. Ту је и мали салон галерија у којем је успостављен релативно редован режим рада и углавном се приређују ауторске изложбе, док скраћена верзија сталне поставке има изложене предмете из сваке збирке, али би могла, додају у музеју, бити далеко богатија. 

Здање нагрижено влагом и беспарицом

Зидове систематски и озбиљно уништава мемла, а сви експонати су из истог таквог депоа пре више од деценију измештени на спрат у једино безбедно место, у неколико сала бивше сталне поставке. Ту се само уз помоћ батеријске лампе, јер овде су проблем и све инсталације, могу видети низови тек наслаганих музеалија, расходованих витрина и паноа заосталих од неких пређашњих излагачких активности. 
Пре скоро три деценије извлачена је влага, данас заробљена у подрумском простору музеја у којем још постоје притворске ћелије чији су ољуштени зидови читава хроника прошлих времена Панчева с датумима хапшења, именима и порукама невољника, који су овде били заточени. Једина „утеха” је популарност здања међу филмаџијама који овде проналазе аутентично руинирану сценографију.