Баук кружи европом

Ова реченица изазваће различите реакције код припадника различитих генерација и различитих социјалних група. За припаднике старије и средње генерације она ће представљати обнављање пређеног градива, а за припаднике младе генерације упознавање са поруком, која је била више од поруке, у мало речи, упечатљива слика једног динамичног, конфликтног времена, у коме је отворена нова страница савремене историје. 

Овај период у коме је „Баук кружио Европом, баук комунизма”, може се у једној реченици означити као период борбе за друштвене промене, као конфликтни, противуречни процес настајања новог друштва. 

Данас, скоро двеста година касније, баук који је кружио Европом, у поређењу са актуелним стањем у Европи и свету, изгледа као добри дух Каспер из цртаних филмова, а политичко и друштвено стање бременито конфликтима, поделама, насиљем од индивидуалног до глобалног нивоа, више личи на победоносни бал вампира, акрепа, злих чаробњака и других злих сила. Зли дух је изашао из боце, а силе које управљају светом не знају, или не желе да га врате у боцу. 

Не може се при томе оспорити чињеница убрзаног технолошког развоја, проналаска и примене нових технологија, нових области производње, раста способности људских руку и ума да производи све веће количине материјалних и духовних добара. Међутим, ове промене нису праћене снажењем хуманистичких вредности. Напротив, све је више конфликата, себичности, а све је мање социјалне правде, солидарности, толеранције и свега онога што чини моралне и друштвене темеље људске заједнице. 

Криза као да је постала део наше свакодневице. Свака криза све дуже траје, изазивајући све теже и дуготрајније економске, политичке, социјалне и моралне последице. Све више се стиче утисак да су се људи помирили са кризом, прихватајући кризу и све њене последице као неизбежну злу судбину. Истовремено, нове технологије су отвориле простор за успостављање нових, софистицираних облика ропства и принудног рада.  

Уместо баука комунизма Европом се данас креће баук страха од губитка посла, као основног и за многе јединог извора прихода, а то је у суштини страх од сутрашњег дана. Зар постоји већи и нехуманији извор страха, који директно убија наду, као кључну покретачку снагу стваралаштва и радости живота.

Тражећи одговор у историји као „учитељици живота”, пре свега се мора издвојити чињеница да цикличне кризе капитализма нису нова појава, оне су стални пратилац, као последица „системске грешке капитализма”. 

Проблем је у томе што је свака криза све тежа по последицама, а инструменти за спречавање кризе и за ублажавање њених последица су све мање ефикасни. Уместо тражења тих ефикасних инструмената, који би водили прилагођавању друштвене структуре савремених капиталистичких друштава новим друштвеним околностима, дошло је до урушавања једног од стубова социјалне и политичке стабилности – средње класе. 

Истовремено, дошло је до опадања друштвене моћи и ефикасности синдиката, политичких партија и покрета левице, у великој мери зато што нису успели да се прилагоде новим друштвеним променама, а пре свега, променама у самој структури рада.  

С друге стране, капитализам и капиталистичка класа су ојачали, што се види кроз чињеницу концентрације богатства у све мањем броју руку. То значи да ако стотинак породица држи у својим рукама  више од 4/5 светског богатства, да сви остали морају бити мање или више сиромашни. То, поред осталог, има за последицу да концепт социјалног партнерства и мира све више потискује класна борба.   

*Центар за индустријске односе Београд

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа