Спречавање фемицида над Туркињама

Серија протеста који су последњих дана одржани у Истанбулу, Измиру, Измиту и другим турским градовима потврдила је оно што се и раније знало: жене су у многим случајевима и даље препуштене саме себи, често им живот виси о концу. Многи мушкарци их још увек третирају као да су предмет и очекују да се слепо повинују захтевима „газде у породици”. Ти проблеми су посебно видљиви у забитима југоисточне Анадолије чији житељи још не могу да се ослободе легата османске прошлости.

„У свим тим случајевима, када је реч о насиљу у породици, треба изрицати најоштрије казне”, изнова апелује на судије председник Реџеп Тајип Ердоган.

У томе га на речима подржавају сви, чак и опозиционе партије, што се у Турској ретко дешава. Али, те апеле још не прате адекватне мере или се оне не примењују.

„Више нећемо да ћутимо”, „Стоп насиљу у породици и убиствима жена”, „Бранићемо своје животе”... То су само неке поруке с транспарената које су последњих дана носиле жене на улицама и трговима Истанбула и других градова на скуповима који су одржани поводом Међународног дана борбе против насиља у породици.

У удружењима грађана која се боре за права жена кажу да влада још није пронашла ефикасне мере за сузбијање насиља у породици. Оштрије казне саме за себе не могу да реше тај проблем, потребне су мере које ће елиминисати узроке који доводе до насиља према женама.

Група „Ми ћемо зауставити фемицид” истиче да се последњих година повећао број жена које су завршиле у мртвачким сандуцима. Према тој статистици, у 2017. години убијено је 409 жена, 2016. њих 328, а 2015. су страдале 303 жене. Иза тих злочина најчешће стоје бивши или садашњи мужеви, младићи с којима су се убијене девојке забављале, непознате силеџије, чак и чланови најуже породице (очеви и браћа) који на тај начин бране „част породице” када жена „згреши” у љубави, упустивши се у односе пре или ван брака, што је у унутрашњости Турске још увек неопростив грех.

Најтеже злочине прати и сексуално злостављање жена, често и девојчица, што изазива оштре осуде јавности. После открића да је један младић у Адани дуже време сексуално злостављао четворогодишњу девојчицу, делиоци правде су га осудили на 50 година затвора. Та ригорозна казна у већем делу јавности наишла је на аплаузе, мада је било и оних који предлажу да се због таквих поново врати смртна казна, која је укинута 2004. године. Према локалним медијима, у прошлој години је силовано 387 малолетница, дакле сваког дана најмање по једна. Они упућенији тврде да је тај број много већи јер у неким срединама избегавају да пријаве та кривична дела.

„Ми ћемо урадити све што је у нашој моћи да то насиље зауставимо”, обећава министар правде Абдулхамит Гул.

Поред оштријих казни, у влади најављују и превентивне мере: обучавање грађана како би у конфликтним ситуацијама могли благовремено да спрече насиље и да помогну угроженим женама. У ту акцију ће се укључила и Дирекција за верска питања (ДИЈАНЕТ). За прву фазу акције је предвиђена обука хиљаду клерика који ће своје знање преносити локалним имамима како би се у тим срединама сузбило насиље према женама и другим члановима породице. Више неће моћи да се ублажавају казне криминалцима због „доброг понашања” у казамату, а у свим општинама мораће да се обезбеде сигурне куће.

Они разложнији упозоравају да је потребна најшира акција друштва у коју поред тужилаца, судија и полиције, треба укључити школе, утицајну цркву, државне и невладине организације. Поготово зато што у Турској још има конзервативних проповедника који, као некад, отворено заговарају неограничену доминацију мушкараца над женама као да су власници њиховог живота.