Катарово „адио” ОПЕК-у

Доха најављује „нова партнерства”, а многи указују на чињеницу да Катар и Иран у водама Персијског залива деле највеће налазиште гаса на светуКатарски шеикат, водећи светски извозник течног гаса (ЛНГ) и 11. произвођач нафте у ОПЕК-у, изненада је јуче објавио да од нове године напушта петро-картел чији је члан од 1961. године.

„Утицај Катара на одлучивање у ОПЕК-у мали је. Са друге стране, званична Доха жели да повећа годишњу производњу течног гаса са садашњих 77 милиона тона на 110 милиона тона. Катар намерава да се усредсреди ка том циљу. Истовремено, тежимо да преиспитамо своју улогу на међународној енергетској сцени. Тим поводом, у следећих неколико месеци објавићемо неколико великих међународних партнерстава, с крајњом намером да ојачамо своју позицију највећег светског извозника течног гаса”, објавио је Саад ел Кааби, катарски министар енергетике, у ноћи између недеље и понедељка, пренео је катарски државни медијски сервис „Ал Џазира”.

Неочекивана вест из Дохе – објављена само неколико сати након завршетка самита Г-20 у Аргентини и три дана пред почетак кључног самита групације ОПЕК+ у Бечу – шокирала је берзе. Након објаве министра Каабија и упозорења Омана да би Катар могао да очекује неку врсту „освете” појединих заливских комшија, цена барела нафте на берзама порасла је за око четири процента („брент” 61,79 долара, лака тексаска 53,08 долара).

Одлука Катара (2,6 милиона становника од чега су 90 одсто странци и гастарбајтери) далеко је од симболичне, процењују аналитичари лондонског Ситија. Наиме, Катар је са „адио” ОПЕК-у постао прва заливска држава у историји која напушта овај картел од његовог оснивања 1960. године. Та чињеница је на берзама одмах протумачена као нови могући сигнал разлаза унутар картела који испоручује око трећине нафте светском тржишту. Колико ове јесени, Саудијска Арабија је наручила опсежну студију о последицама могућег распада ОПЕК-а и даљег самосталног наступа Ријада на светском тржишту нафте, пренео је амерички „Волстрит џорнал”.

Шта је нагнало Доху да у овом тренутку најави развод с картелом који је деценијама ведрио и облачио на глобалном тржишту стратешке сировине, колико јуче било је предмет широких спекулација.

Министар Кааби одбацио је инсинуације да Катар одлази из ОПЕК-а због „политичких разлога”. Колико јуна 2017. Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Бахреин и још пет држава арапског света завели су Катару драконске политичке и трговинске баријере под оптужбом да „финансира и подстиче међународни тероризам”. Иако, по сопственим речима, скрајнут у процесу одлучивања у ОПЕК-у, Катар демантује да политика има везе са одлуком да окрену леђа групацији чији је предводник Саудијска Арабија, иницијатор неуспешног покушаја међународне изолације Катара.

„Многи ће ову одлуку Дохе исполитизовати. Само гледамо шта је дугорочно у интересу Катара: реч је о стратешкој одлуци”, прецизирао је јуче Кааби.

И док су односи Ријада, Манаме и Абу Дабија у последње време мање затегнути него прошлог лета, Доха данас инсистира да зближавања неће бити док се друга страна званично не извини и не укине све санкције уведене лане. У међувремену, од јуна 2017. Иран и Турска интензивно јачају везе са заливским шеикатом, где је у ваздухопловној бази надомак престонице стационирано преко 10.000 америчких војника. Новоојачале катарске везе са Ираном – чланом ОПЕК-а који одскора отворено критикује Саудијску Арабију због „играња по америчким нотама”  – од посебног су значаја за међународно тржиште енергената. Наиме, у водама Персијског залива, Катар и Иран деле највеће налазиште гаса на свету, процењено на око 51 билион кубних метара природног гаса и око 50 милијарди кубних метара кондензата природног гаса. То заједничко налазиште гаса (укупне површине око 9.700 квадратних километара), које у Техерану зову „Јужни парс” а у Дохи „Северно поље”, има веће обновљиве резерве глобално све популарнијег енергента – него сва друга слична налазишта на свету заједно. Са ким би то Катар у следећих неколико месеци могао да објави „неколико великих међународних ортаклука”, и какве би то могло да има ненаслутиве последице по геоенергетске односе, за сада је званично, загонетка.