Порез на приход и за сеоски туризам

Изменама закона о порезу на доходак грађана, који је у скупштинској процедури, уводи се порез на приход за оне који раде у сеоском туризму. Уколико се посланици сложе, он ће износити пет одсто просечне месечне зараде по запосленом у претходној години, помножен бројем појединачних лежајева, односно камп парцела и одговарајућим коефицијентом према категорији туристичког места. Приход ће се опорезивати годишње, порезници ће доносити решење о порезу који ће се плаћати квартално.

Измене закона доносе се на иницијативу Министарства трговине, туризма и телекомуникација. Како је образложено, имајући у виду измене закона у области угоститељства и туризма, изменама закона о порезу на добит уређује се порески третман прихода, које оствари физичко лице од пружања угоститељских услуга у објекту домаће радиности и објекту сеоског туристичког домаћинства. Циљ закона је сузбијања нелегалног рада у сеоском туризму.

Изменама поменутог закона предвиђа се и да запослени неке компаније, која емитује хартије од вредности при њиховој куповини, под повлашћеним условима, буду ослобођени од пореза на зараде. Циљ овога је да се повећа мотивација и одговорност запослених према послодавцима, а све ради постизање бољих пословних резултата. То је истовремено помоћ компанијама у ранијој фази пословања, или развоја пројекта, да привуку висококвалификовану радну снагу нудећи акције уместо зараде или бонуса.

Такође, у случају да се корисник стамбеног кредита, који се сматра проблематичним, и банка вансудски „поравнају”, приход који онај који је узео кредит оствари по основу отписа дела потраживања биће изузет од опорезивања. Ова измена се ради у циљу смањења проблематичних кредита.

И солидарна помоћ која се даје при рођењу детета до висине просечне зараде биће ослобођена од пореза на зараду, а то се чини ради стварања услова за повећање наталитета.

Мањи допринос за незапосленост

Изменама Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање смањује се стопа доприноса за осигурање за случај незапослености, са 1,5 на 0,75 одсто. То практично значи да је послодавац ослобођен плаћања дела доприноса, који се обрачунава и плаћа на терет послодавца, односно на терет зараде, а да допринос од 0,75 одсто, који се плаћа на терет запосленог, из зараде, остаје. На тај начин мање су фискално оптерећени приходи по основу рада и смањују се трошкови пословања за послодавце.

Изменама истог закона, а због измене методологије коју Републички завод за статистику примењује код утврђивања просечне зараде, а због утврђивања најниже и највише месечне основице доприноса као и највише годишње основице, мења се период за који се користи податак о просечној месечној заради у Републици. Зато што су сада подаци о просечној заради доступни 55 дана по истеку месеца, за обрачун основице користиће се податак о просечној заради у периоду за претходних 12 месеци, почев од октобра уместо новембра према садашњем решењу према објављеним подацима Републичког завода за статистику.