Русија и Иран одређују цену барела

Светски бизнис нафтом и гасом никада није био занимљивији него данас, лаконски је закључио Рик Пери, амерички министар енергетике, пред данашњу седницу ОПЕК-а у Бечу. Учесницима скупа у аустријској престоници, којима се сутра прикључују Русија и 10 петро-држава да се договоре о даљем курсу заједничке производње стратешке сировине и тиме одлуче цену барела, окупљање је далеко од „интересантног”. Наиме, групација ОПЕК+ треба у следећих 48 сати да одлучи да ли обнавља споразум (с краја 2016) о здруженом обарању производње и, онда, у ком евентуално обиму? Та одлука судбоносна је не само за снабдевеност глобалног тржишта нафтом већ од Нове године већ и за даљи профил петро-картела, посебно након изненадне одлуке Катара ове седмице да напусти ОПЕК након 57 година чланства.

„Катар не напушта бизнис нафтом. Само одлазимо из организације коју контролише једна земља”, објаснио је Саад ел Кааби, катарски министар енергетике. На кога је Кааби мислио јасније је ако се узме у обзир да је Саудијска Арабија – незванични лидер ОПЕК-а већ деценијама – прошлог јуна заједно с групом арапских држава истомишљеница подвргла Катар драконским санкцијама због „подршке међународном тероризму”. На катарски „адио” ОПЕК-у сместа је, уочи данашње седнице ОПЕК-а, реаговао Иран.

„ОПЕК има великих проблема с неким произвођачима нафте у свом саставу, међу којима није Катар. Неопходно је да ОПЕК истражи зашто је званична Доха одлучила да напусти организацију. При томе, Техеран разуме фрустрације Дохе. ОПЕК се можда и распадне”, упозорио је јуче Биџан Занганех, ирански министар енергетике.

„Фрустрације” које спомиње Занганех у једној мери је јуче објаснио „Волстрит џорнал”. Чланицама ОПЕК-а све мање се свиђа

„романса саудијског министра енергетике Халида ел Фалиха и његовог руског колеге Александера Новака”, поверили су америчком дневнику неименовани званичници ОПЕК-а.

Саудијско-руска петро-романса зацементирана је 2016. на вишем нивоу: током прве званичне посете краља Салмана Владимиру Путину у Москви, и ондашњег договора о енерго-сарадњи два од три водећа светска произвођача нафте у овом тренутку (уз САД). Колико прошлог викенда, готово седам дана пре данашње седнице ОПЕК-а, руски председник Владимир Путин објавио је да је са саудијским принцем престолонаследником Мухамедом бин Салманом у Буенос Ајресу „постигао договор о даљем продужењу договора из 2016. о обарању производње нафте”.

Ако је тако, шта онда остаје другим чланицама ОПЕК+ да сада одлучују у Бечу? У тренутку када је барел северноатлантске нафте са 86 долара почетком октобра пао на данашњи 61 долар, одговор око чега ће се уопште сложити учесници самита у Бечу уопште није известан.

Наиме, званични Ријад предлаже да ОПЕК+ збирно спусти производњу – не би ли подигао цену сировине од чије вредности зависе бројни развојни планови већине чланица – за најмање 1,3 милиона барела. При томе, Саудијска Арабија предлаже да Русија заврне славину за око 250.000–300.000 барела. Москва би у овом тренутку прихватила да скреше упола мање производње барела, делом што јој садашња цена нафте није проблем, делом зато што су водеће руске петро-компаније жељне да пуном паром тестирају нова сибирска налазишта. Да ли ће Ријад успети да убеди Москву да јаче заврне петро-славину?

Са друге стране, Иран одлучно најављује да неће смањивати производњу нафте све док је под драконским санкцијама Америке. „Славину треба да заврну оне чланице ОПЕК-а које су мимо договора да смањимо производњу овог пролећа и лета – самоиницијативно и без договора са осталима – рекордно подигле производњу”, поручио је Хосеин Каземпур Ардебили, ирански представник у ОПЕК-у. Техеран од пролетос оптужује Ријад да беспоговорно извршава нафташке императиве Вашингтона. Унутар ОПЕК-а Трампов пролећни захтев да ОПЕК сместа обори цену нафте (повећањем производње) послушала је најпре Саудијска Арабија. Готово у исто време и Русија је рекордно подигла производњу барела. Шта је онда остало од здруженог договора ОПЕК+ с краја 2016. (коме рок трајања иначе истиче за Нову годину), биће јасније након самита у Бечу. Уколико ОПЕК+ не постигне јасан договор о смањењу производње, берзе ће оборити цену нафте на испод 50 долара, процена је на Волстриту. Иначе, ОПЕК+ одлуке доноси консензусом, који је овог пута веома неизвестан.

Док се ствари не разјасне, Иран је за почетак најпре прошлог викенда испробао свој први „стелт разарач”, да би затим лансирао нуклеарне балистичке ракете средњег домета. Одмах након тога, Пентагон је упутио ратни разарач „Џон Стенис” у Персијски залив у мисију од „најмање два месеца”.

Ствари не стоје добро за ОПЕК: након Катара, ту групацију могао би у следећих неколико месеци да напусти Ирак, други највећи произвођач нафте у картелу, спекулишу у лондонском Ситију.