Како одолети искушењима

„Последњих година сведоци смо лепих и ружних појава у домаћем издаваштву. О српским издавачима и потешкоћама са којима се срећу говори се углавном за време Београдског сајма књига. Ситуација постаје далеко јаснија ако погледамо број издавачких кућа које се угасе сваке године, независно од квалитета објављених наслова. Прилагођавање захтевима тржишта готово да подразумева пренебрегавања основних естетских критеријума и порицање књижевних стандарда. У таквим околностима, кад се даје предност најпрофитабилнијим издањима, немогуће је пронаћи и афирмисати праве вредности, пошто нико не води рачуна о потребама и могућим дометима перспективних домаћих стваралаца, каже за „Политику” Деспот Деспотовић, оснивач издавачког предузећа „Зограф” из Ниша.

Деспотовић додаје:

– Драматичности ситуације постајемо свесни тек ако пратимо стање ван престонице. Ствари нарочито стоје лоше у централној и јужној Србији, где се масовно затварају постојеће књижаре и бројна читалачка публика остаје ускраћена да прати дешавања на књижевној сцени.

,,Зограф” већ неколико година заредом одолева разноразним цеховским искушењима и често негативним пословним трендовима, при том успешно одбијајући да се стави у службу дневне политике. Пажљивим избором увек актуелних наслова, ово ван граница Србије добро познато предузеће успешно балансира на тржишту и доприноси развоју српске културе, традиционално одвајајући значајна средства за презентацију талентованих стваралаца којима до сада није пружена ни најмања шанса. Дугачка је листа писаца који су своје прве кораке у свету књижевности учинили управо објављујући своје књиге у ,,Зографу”. Довољно је поменути Зорана Ћирића, Бранислава Станојевића, Звонка Карановића, Сашу Младеновића, Бојана Илића Бокеринија, Радомира Виденовића, Александра Блатника. Њима се придружује и читав низ већ добро познатих аутора који су указали поверење овом издавачу, као што су Момо Капор, Милисав Савић, Михајло Пантић, Матија Бећковић, Милорад Павић, Иван Ивановић, Живорад Лазић, Вида Огњеновић, Иванка Косанић, Радмило Пејић...

– Сви они који послују са седиштем ван Београда суочени су са додатним трошковима пословања, почев од транспортних, поштанских, трошкова каталогизације итд. Постоји и проблем продаје и дистрибуције књига због затварања продајних објеката. Књижарска мрежа у Србији свела се само на четири града, понајвише захваљујући продаји књига на киосцима као и путујућим тезгама.

Поред многобројних признања за своја издања, „Зограф” је недавно објавио књигу Небојше Озимића „Кратка историја Ниша” која је добила Годишњу награду града Ниша ,,11. јануар”. Захваљујући напору ове куће, Ниш је након две и по деценије добио репрезентативно дело које га може достојно представљати у свету.

– Локалне самоуправе у српским градовима морале би да размисле зашто долази до гашења локалних новина и часописа, а о издавачким кућама и књижарама да и не говоримо, пошто готово да више и не постоје – закључује Деспотовић.

С. К.