Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕНИС НА ТАЛАСУ УБРЗАЊА

Логичне и још стидљиве промене

Искуство показује да увођење тај-брејка у петом сету најмање скраћује најважније, финалне мечеве, док такмичарима и публици олакшава праћење претходних етапа
Логичне и још стидљиве промене
Нова правила не би нимало скратила најдуже гренд-слем финале у историји: Новак Ђоковић и Рафаел Надал су једва издржали церемонију проглашења победника у Мелбурну, 2012. (Фото Спортс Илустрејтид)

Спремност Мелбурна да се придружи Вимблдону, да после безмало пола века заједнички прихвате победу Њујорка у мерама за скраћење петог сета, представља логично убрзање тениских мечева на гренд слем турнирима. Могло би се рећи да је ствар сујете то што у Аустралији и Енглеској, некадашњим тениским велесилама, не желе потпуно изједначење са америчким моделом. Енглези су прихватили тај-брејк до 7 поена у петом сету, али тек при резултату 12:12 у гемовима, док Аустралијанци најављују да ће прихватити тај-брејк после 6:6 у гемовима, али до 10 поена, а не до 7...

Није шија него врат. Накупило се и превише разлога за контролу трајања мечева, а најављене мере су и даље врло стидљиве у односу на захтеве публике, спонзора и самих тенисера.

Ако људи и даље желе да гледају гладијаторске маратоне тенисера, то треба сачувати за финале, а искуство показује да промене правила не би нимало утицала на најдужа финала на гренд слем нивоу.

Од шест најдужих, половина је одиграна управо у Њујорку, где од 1970. постоји тај-брејк у петом сету. Само у једном (Надал – Федерер, Вимблдон 2008) су ривали у петом сету стигли до 6:6, али не много даље. Надал је, после 4 сата и 48 минута, победио са 9:7 у петом сету и није ни дошло да прилике да се користи ново правило Вимблдона, где ће тај-брејк одлучујућег сета да се игра тек после 12:12.

Друго што се примећује из прегледа најдужих финала јесте да су сва одиграна после увођења тај-брејка у прва четири сета (мера од које се очекивало да скрати дуеле), те да су кључни фактор велики тенисери позиционог стила и велика ривалства. У свих шест се појављују Новак Ђоковић, Рафаел Надал или Матс Виландер. Виландер је одиграо три, од којих два са Иваном Лендлом, а Ђоковић и Надал по два.

Из тога, готово математичком логиком, следи да би најдуже финале свих времена могло да буде Ђоковић – Надал, или Виландер – Лендл. И управо је тако. Швеђанин и Чех су рекорд обарали два пута, 1987. и 1988, а Србин и Шпанац су 2012. поставили рекорд за 21. век, играјући сат дуже од свих претходника.

У јеку ере „велике четворке”, многи навијачи су критиковали Њујорк зато што се издваја од остала три највећа турнира и не дозвољава исцрпљујуће финале. Међутим, када су се у овогодишњем полуфиналу Вимблдона неочекивано нашла двојица громовитих сервера, Кевин Андерсон и Џон Изнер, меч од шест сати и 36 минута се претворио у право мучење, не само за тенисере него и за гледаоце.

Тада су глас, у улози телевизијских коментатора, дигли управо актери неких од најдужих мечева професионалног тениса, Матс Виландер и Џон Мекинро. Њихов судар 1982, пре увођења тај-брејка у Дејвис купу, био је готово идентичан случај. Трајао је 6 сати 22 минута, од чега је 2 сата и 39 минута отишло на пети сет, а Мекинро је победио са 9:7, 6:2, 15:17, 3:6, 8:6.

– Људи причају о драми дугог сета – рекао је Виландер – али после тога је један од ривала потпуно исцрпљен за наредни меч; следећи пар проводи сате чекајући крај терена, а програм турнира се претвара у збрку. Проблем је да у тим мечевима играчи остају без енергије и сабирају се само на одржање сопственог сервиса, чиме се још више смањују изгледи за одлучујући брејк.

Андерсон је у полуфиналу Вимблдона славио са 7:6, 6:7, 6:7, 6:4, 26:24, при чему је само пети сет трајао 2 сата и 50 минута. Потом није могао да пружи нимало озбиљнији отпор Ђоковићу, који је финале добио са 6:2, 6:2, 7:6.

Још горе је прошао апсолутни рекордер свих времена Џон Изнер. Данас сви знају да је у првом колу Вимлбдона 2010. савладао Николу Маија после три дана и више од 11 сати игре, али мало ко зна шта је урадио у другом колу. Већ у следећем сусрету савладао га је Тијемо де Бакер, Холанђанин који није био међу носиоцима и у каријери није стигао даље од 40. места. Американац је потпуно изгубио контролу над сервисом, а резултат је био понижавајућ: 6:0, 6:3, 6:2...

Најдужи финални мечеви

Година            место  ривали            резултат          сати и минути

2012.   Мелбурн         Ђоковић – Надал       5:7, 6:4, 6:2, 6:7(5), 7:5            5:53

2012.   Њујорк            Мари – Ђоковић        7:6(10), 7:5, 2:6, 3:6, 6:2          4:54

1988.   Њујорк            Виландер – Лендл     6:4, 4:6, 6:3, 5:7, 6:4    4:54

2008.   Вимблдон       Надал – Федерер       6:4, 6:4, 6:7(5), 6:7(8), 9:7       4:48

1987.   Њујорк            Лендл – Виландер     6:7, 6:0, 7:6, 6:4           4:47

1982.   Ролан Гарос   Виландер – Вилас     1:6, 7:6(6), 6:0, 6:4       4:42

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Slavka T.
Tenis je elegantna igra za koju kao da je stvorena ova drevna narodna mudrost-"Um caruje, snaga klade valja".Uz psihicku, moralnu i mentalnu spremnost, vrhunski teniser mora biti i fizicki spreman da izdrzi vrhunski napor.To narocito vazi na grand slemovima gde se cesto igra pet setova.Medjutim, ako nisu izbalansirani snaga igraca i njegova vestina igranja, onda teniser moze dogurati do prvih deset, ali ne i postici vrhunski rezultat. Nije dovoljna sirova snaga "udaraca", zato sto on koncept svoje igre zasniva na silinu svog servisa, a sto ne prolazi kod odbranbenih igraca kakvi su Djokovic, Nadal, Federer i dr., koji "citaju" te udarce i vecinu od njih "uhvate".Dobro je sto dolazi do izmene pravila u petom odlucujucem setu i tako ce se izbeci gladijatorski zahtevi i nepotrebno rasipanje snaga takmicara.Tako ce se ocuvati kvalitet igre i nivo regularnosti takmicenja,a samim tim ce gledaoci i ljubitelji tenisa sirom sveta vise uzivati u lepoti igre koju nam daruju teniski carobnjaci.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.