Logične i još stidljive promene

Spremnost Melburna da se pridruži Vimbldonu, da posle bezmalo pola veka zajednički prihvate pobedu Njujorka u merama za skraćenje petog seta, predstavlja logično ubrzanje teniskih mečeva na grend slem turnirima. Moglo bi se reći da je stvar sujete to što u Australiji i Engleskoj, nekadašnjim teniskim velesilama, ne žele potpuno izjednačenje sa američkim modelom. Englezi su prihvatili taj-brejk do 7 poena u petom setu, ali tek pri rezultatu 12:12 u gemovima, dok Australijanci najavljuju da će prihvatiti taj-brejk posle 6:6 u gemovima, ali do 10 poena, a ne do 7...

Nije šija nego vrat. Nakupilo se i previše razloga za kontrolu trajanja mečeva, a najavljene mere su i dalje vrlo stidljive u odnosu na zahteve publike, sponzora i samih tenisera.

Ako ljudi i dalje žele da gledaju gladijatorske maratone tenisera, to treba sačuvati za finale, a iskustvo pokazuje da promene pravila ne bi nimalo uticala na najduža finala na grend slem nivou.

Od šest najdužih, polovina je odigrana upravo u Njujorku, gde od 1970. postoji taj-brejk u petom setu. Samo u jednom (Nadal – Federer, Vimbldon 2008) su rivali u petom setu stigli do 6:6, ali ne mnogo dalje. Nadal je, posle 4 sata i 48 minuta, pobedio sa 9:7 u petom setu i nije ni došlo da prilike da se koristi novo pravilo Vimbldona, gde će taj-brejk odlučujućeg seta da se igra tek posle 12:12.

Drugo što se primećuje iz pregleda najdužih finala jeste da su sva odigrana posle uvođenja taj-brejka u prva četiri seta (mera od koje se očekivalo da skrati duele), te da su ključni faktor veliki teniseri pozicionog stila i velika rivalstva. U svih šest se pojavljuju Novak Đoković, Rafael Nadal ili Mats Vilander. Vilander je odigrao tri, od kojih dva sa Ivanom Lendlom, a Đoković i Nadal po dva.

Iz toga, gotovo matematičkom logikom, sledi da bi najduže finale svih vremena moglo da bude Đoković – Nadal, ili Vilander – Lendl. I upravo je tako. Šveđanin i Čeh su rekord obarali dva puta, 1987. i 1988, a Srbin i Španac su 2012. postavili rekord za 21. vek, igrajući sat duže od svih prethodnika.

U jeku ere „velike četvorke”, mnogi navijači su kritikovali Njujork zato što se izdvaja od ostala tri najveća turnira i ne dozvoljava iscrpljujuće finale. Međutim, kada su se u ovogodišnjem polufinalu Vimbldona neočekivano našla dvojica gromovitih servera, Kevin Anderson i Džon Izner, meč od šest sati i 36 minuta se pretvorio u pravo mučenje, ne samo za tenisere nego i za gledaoce.

Tada su glas, u ulozi televizijskih komentatora, digli upravo akteri nekih od najdužih mečeva profesionalnog tenisa, Mats Vilander i Džon Mekinro. Njihov sudar 1982, pre uvođenja taj-brejka u Dejvis kupu, bio je gotovo identičan slučaj. Trajao je 6 sati 22 minuta, od čega je 2 sata i 39 minuta otišlo na peti set, a Mekinro je pobedio sa 9:7, 6:2, 15:17, 3:6, 8:6.

– Ljudi pričaju o drami dugog seta – rekao je Vilander – ali posle toga je jedan od rivala potpuno iscrpljen za naredni meč; sledeći par provodi sate čekajući kraj terena, a program turnira se pretvara u zbrku. Problem je da u tim mečevima igrači ostaju bez energije i sabiraju se samo na održanje sopstvenog servisa, čime se još više smanjuju izgledi za odlučujući brejk.

Anderson je u polufinalu Vimbldona slavio sa 7:6, 6:7, 6:7, 6:4, 26:24, pri čemu je samo peti set trajao 2 sata i 50 minuta. Potom nije mogao da pruži nimalo ozbiljniji otpor Đokoviću, koji je finale dobio sa 6:2, 6:2, 7:6.

Još gore je prošao apsolutni rekorder svih vremena Džon Izner. Danas svi znaju da je u prvom kolu Vimlbdona 2010. savladao Nikolu Maija posle tri dana i više od 11 sati igre, ali malo ko zna šta je uradio u drugom kolu. Već u sledećem susretu savladao ga je Tijemo de Baker, Holanđanin koji nije bio među nosiocima i u karijeri nije stigao dalje od 40. mesta. Amerikanac je potpuno izgubio kontrolu nad servisom, a rezultat je bio ponižavajuć: 6:0, 6:3, 6:2...

Najduži finalni mečevi

Godina            mesto  rivali            rezultat          sati i minuti

2012.   Melburn         Đoković – Nadal       5:7, 6:4, 6:2, 6:7(5), 7:5            5:53

2012.   Njujork            Mari – Đoković        7:6(10), 7:5, 2:6, 3:6, 6:2          4:54

1988.   Njujork            Vilander – Lendl     6:4, 4:6, 6:3, 5:7, 6:4    4:54

2008.   Vimbldon       Nadal – Federer       6:4, 6:4, 6:7(5), 6:7(8), 9:7       4:48

1987.   Njujork            Lendl – Vilander     6:7, 6:0, 7:6, 6:4           4:47

1982.   Rolan Garos   Vilander – Vilas     1:6, 7:6(6), 6:0, 6:4       4:42