Дилери помажу држави да прода обвезнице

Крајем наредне године на нашем финансијском тржишту појавиће се такозвани „примарни дилери”, а то је најављено још прошлог месеца на конференцији Београдске берзе. Они ће се бавити развојем тржишта хартија од вредности (ХоВ), њиховом трговином, а све ради смањења јавног дуга државе испод 50 одсто.

Какви су то дилери и шта их разликује од постојећих берзанских брокера?

Ненад Гујаничић, брокер куће „Моментум секјуритиз” објашњава да су примарни дилери играчи на финансијском тржишту који олакшавају пласман државних обвезница.

– Они фактички посредују између државе и крупних институционалних инвеститора, поспешују продају а доприносе и развоју секундарног тржишта државних хартија кроз активан наступ. Слабост нашег тржишта хартија од вредности је слабо и недовољно развијено секундарно тржиште и на берзи и ван берзе што се огледа у томе да има веома мали број трансакција и да су хартије сконцентрисане код уског круга инвеститора. Свакако, више инвеститора би куповало хартије на примарном тржишту уколико би знали да постоји активно и ликвидно секундарно тржиште. Добар пример секундарног тржишта код нас биле су обвезнице старе девизне штедње у чијем је случају добро функционисала продаја пре рока – каже Гујаничић.

Колико је слабо секундарно тржиште државних обвезница илуструје тиме што дневно на берзи и ван берзе има тек неколико трансакција у просеку.

– Пошто примарни дилери посредују између државе и других инвеститора улога им је да развију ту трговину. На пример, да смање разлику између куповне и продајне цене и поспеше трговање. Банке су сада доминантни купци државних хартија од вредности, а вероватно ће оне бити и примарни дилери – каже Гујаничић.

У Министарству финансија објашњавају да су примарни дилери финансијске институције које ће управо они изабрати како би се бавили државним обвезницама, радили на унапређењу примарног и секундарног тржишта хартија, на пословима унапређења који се тичу јавног дуга, а у сарадњи са државом.

– Увођењем примарних дилера очекујемо да се побољшају реализација и услови задуживања на примарном тржишту као и да се подстакне ликвидност тржишта државних хартија од вредности, ублажи ризик рефинансирања дуга и на крају додатно развије секундарно тржиште државних хартија од вредности, објашњавају у Министарству финансија.

Идеја је да се током следеће године израде планови и процедуре, односно, да се дефинишу услови ко ће и под којим условима моћи да обавља ове послове у Србији. Наредне године ће почети консултације с представницима ММФ-а о увођењу примарних дилера а очекује се да активност примарних дилера почне крајем 2019, односно почетком 2020. године, кажу у овом министарству. Они објашњавају да је препорука ММФ-а да у првом периоду од оснивања буде од пет до десет дилера у Србији. За сада није предвиђено да стране компаније могу да се баве овим послом, било да је реч о банкама или другим финансијским институцијама. Да не буде забуне стране банке које послују у Србији су домаћа правна лица, односно домаће банке.

Колико је важно да постоји секундарно тржиште и могућност раније отплате дуга види се и по томе што је држава пре само неколико дана у једном дану исплатила 1,03 милијарде долара старог дуга. То је скоро 900 милиона евра чиме је смањен јавни дуг 1,03 милијарде долара и његово учешће у БДП-у два процентна поена, са 56,1 одсто на 54,1 одсто.

Иначе, јасно је, према последњим аукцијама, да је повећан интерес инвеститора за продају државних обвезница. На првом превременом откупу трогодишњих динарских државних обвезница Републике Србије (купонска стопа шест одсто), које доспевају 22. фебруара 2019, пре неколико дана откупљено је милион државних обвезница, укупне номиналне вредности 10 милијарди динара.

Понуђени откуп обвезница, од стране Републике Србије, износио је 10 милијарди динара, а обим достављених понуда на одржаној аукцији био је 16,77 милијарди динара, односно 167,77 одсто од понуђеног обима откупа. Средства за превремени откуп трогодишњих динарских државних обезница, као и у претходном примеру, обезбеђена су из суфицита буџета у 2018. години, с циљем смањења обавеза по основу јавног дуга, које доспевају у 2019. години. Државне обвезнице откупљене су по извршној стопи приноса од 2,90 одсто. Очигледно држава користи ситуацију док су камате ниске и проба да откупи најскупље дугове и генерално смањи задуженост. То је добра политика, јер оваква ситуација с повољним дужничким каматама неће довека трајати.