Израелски шпијунски софтвер у рукама Саудијаца

Власти у Тел Авиву већ неко време не крију да су вољне на сарадњу с арапским династијама у спречавању ширењa политичког утицаја Ирана и јачања његових војних позиција на Блиском истоку, нарочито тамо одакле могу директно угрозити Израел.

Судећи по сумњама једног од пријатеља убијеног саудијског новинара Џамала Хашогија, које се уклапају у наводе медија из Уједињених Арапских Емирата, Израелци су се одлучили да се таквим владарима нађу на услузи и у надзирању њихових унутрашњих непријатеља: незадовољних поданика.

Омар Абдулазиз, азилант у Канади, тужио је израелску компанију за коју верује да је двору у Ријаду продала војни софтвер за хаковање помоћу којег је пратила његову преписку са Хашогијем. У њој је покојни новинар, усмрћен у саудијском конзулату у Истанбулу почетком октобра, најцрњим бојама сликао престолонаследника Мухамеда бин Салмана, за којег многи сматрају да је наредио Хашогијеву ликвидацију, и спомињао идеју дизања буне против принца на интернету.

Мање од месец дана након његовог нестанка, „Ел Халиџ”, новинарски портал из УАЕ, објавио је да су Израелци продали Саудијцима шпијунску технологију вредну 250 милиона долара, што даје на уверљивости Абдулазизовом схватању тога шта је можда била последња кап у чаши отрова коју је Хашоги пунио принцу, да би је овај на крају натерао њему низ грло.

Ако су му у томе, како слути Абдулазиз, руку придржавали Израелци својим хакерским програмима, премијер Бенјамин Нетанијаху можда одвлачи своју земљу у замку. Његов труд да обезбеди подршку за обуздавање Ирана, из којег не престају да прете Израелу, и за стварање палестинске државе по мери тврдих израелских кругова, уз помоћ Саудијаца, тренутно делује као да ће се исплатити.

Али, придобивши арапске владе, уз посредство принца Мухамеда, по цену да му асистира у затирању опозиције и у Саудијској Арабији, па и другим државама региона блиским ријадској династији, Нетанијаху би на лице Израела могао нанети мрљу у очима арапских народа.

Саудијци су, наиме, уз своје савезнике УАЕ, најактивнији у суспрезању народних побуна на ширем Блиском истоку. Барем два режима, јеменски и бахреински, били би збачени да није било њихове војне интервенције. Али, ни то, као ни новац уложен у учвршћивање још неких „контрареволуционарних” режима, попут египатског, није био довољан да би потпуно умирио духове након првог замаха „арапског пролећа”.

Каква је ситуација у неколико држава, где аутократе више немају довољно новца да би купиле сагласност осиромашених поданика за своју владавину, није искључено ни да оно доживи барем местимичан наставак. Превирања су, за почетак, видна у Тунису, док их у Египту затомљује једино непопустљиви војни и обавештајни апарат.

У тим условима Нетанијаху се сврстава на страну оних за које ће многи рећи да ће бити „против народа”. Његова је рачуница разумљива, пошто су проиранске милиције надомак израелских граница, док Палестинци више нису толико осетљива тема међу Арапима да би одузимање територије коју они желе за себе изазвало општи гнев на Блиском истоку.

Али, на дуже стазе, можда ће Нетанијаху оваквим понашањем донети Израелу мање него што ће му одузети. Тек што су се мање-више помирили с тим да је „ционистички режим” неповратно „отео палестинску земљу”, сад ће Арапи бити у напасти да закључе како Израелци диктирају и то ко ће им владати у њиховим државама, што ће се само надовезати на сличне антисемитске наративе.

Овај гамбит Нетанијахуа личи на оно због чега му замерају и либералнији Израелци, плашећи се управо поновног бујања предрасуда према Јеврејима на глобалном нивоу. Како ти критичари оцењују, премијер је помирљив према западним политичарима који кокетирају с антисемитизмом али наглас заузимају „произраелски” став. Другим речима, према осумњиченима да распирују расизам и прикривени фашизам, истовремено подржавајући Израел, искључиво или макар махом само због тога што верују да ће тиме нашкодити муслиманима.

Посреди су моћни политичари у распону од Доналда Трампа до Виктора Орбана, чијих се љубазних речи и, још више, предусретљивих гестова једној држави без пријатеља у окружењу, каква је Израел, није лако одрећи.

Али, Нетанијахуови противници се плаше да тиме премијер само копа јаму сопственом народу, нарочито када и он и други из његовог окружења, на пример, зато што је тако поступио и Трамп, подједнако осуђују и расистичке демонстранте и оне који организују контрапротест, као што се то десило у америчком граду Шарлотсвилу. Тиме се бодре они духови који тешко да се на крају неће окренути и против Јевреја.