Русија удружила ОПЕК против Трампа

ОПЕК не доноси одлуке на основу „политичких” апела на „Твитеру”.  Тим речима, Александер Новак, министар енергетике Русије (која иначе није члан ОПЕК-а) предсказао је у четвртак, у петак муком избоксовану одлуку картела да смањи производњу нафте од Нове године за 800.000 барела дневно и тиме поново подстакне раст цене барела на светском тржишту.

Колико у среду, амерички председник Доналд Трамп је уочи почетка петро-самита у аустријској престоници, поручио картелу преко „Твитера” да очекује управо супротно од оног што се је на крају договорено у Бечу. „Надајмо се да ће ОПЕК наставити са производњом нафте без ограничења. Свет не жели да види, нити му треба виша цена нафте”, истакао је Трамп.

Два заливска архиривала: Саудијска Арабија и Иран (обе чланице ОПЕК-а), готово идентично су реаговала на Трампов апел. „Америка није у позицији да нам говори шта треба да радимо. Не треба нам дозвола да смањимо производњу”, саудијски министар енергетике Халид ел Фалих, поручио је пред сам почетак самита. „Американци би требало да знају да ОПЕК није у саставу њиховог министарства енергетике”, надовезао се Биџан Занганех, ирански ресорни министар.

Отпор америчком апелу, била је у четвртак једина ствар око које су се Саудијци и Иранци слагали у Бечу. На шесточасовној затвореној седници ОПЕК-а, између Саудијаца и Иранаца избила је невиђена кавга, због које је отказана претходно најављена конференција за штампу. Уместо договора о смањивању производње – у тренутку када је цена нафте пала 30 одсто од почетка новембра, Халид ел Фалих је поручивао да „договора можда и неће бити, и да Ријад неће сам поднети терет пада цене нафте”. Биџан Занганех захтевао је од ОПЕК-а да буде изузет од смањивања производње нафте, све док је под санкцијама САД.

Ријад је одлучно против оваквог изузећа Ирана, истакао је Халид ел Фалих након ненајављеног сусрета са Брајаном Хуком, специјалним изаслаником САД за Иран у Бечу. Прву вест да се Фалих састао са Хуком током одржавања ОПЕК-а, званични Ријад је најпре демантовао, да би потом потврдио састанак на коме је изгледа било речи о даљем режиму санкција Вашингтона према Техерану.

Мучни исход првог дана заседања ОПЕК-а нагнао је берзе да оборе цену северноатлантске нафте („брент”) три посто (у четвртак око 59 долара), јер је изгледало да ће се нафташки скуп завршти фијаском.

И то у тренутку када глобална тржишта енергената стрепе од поплаве нафте на тржишту првенствено због рекордног пумпања барела Америке, Саудијске Арабије и Русије. 

Вест да се Александер Новак јуче појавио у Бечу, на заједничку седницу групације „ОПЕК плус”, и да је обавио разговоре са напетим представницима Ријада и Техерана у картелу, подстакла је – и пре заједничког договора – да подигну цену нафте. „Берзе верују у споразум, зато што је Новак стигао у Беч”, оцену брокера пренела је америчка агенција Блумберг. Колико дан раније, руски државни извори најављивали су да се  Александер Новак неће појавити у Бечу.

Обрт у кулоарима ОПЕК-а у Бечу, и оптимизам на берзи уследили су након разговора руског председника Владимира Путина и министра енергетике Новака у четвртак вече у Санкт Петерсбургу. У припреми бечког скупа, Москва је месецима слала сигнале да није баш превише вољна да током сибирске зиме заврће петро-славине: можда негде у висини до 150.000 барела дневно. Новак је јуче у Беч донео другачију поруку Москве.

Наиме, Русија је спремна да заузда производњу око 200.000 барела нафте дневно, док ће њени петро-савезници изван ОПЕК-а такође смањити производњу за још 200.000 барела, наговестио је Новак.

Тако је и пре почетка заједничке седнице „ОПЕК плус” у петак после подне, барел северноатлантске нафте типа „брент” поскупео целих пет одсто на око 63,54 долара. Лака тексаска нафта поскочила је истовремено на 54,18 долара, пренео је Ројтерс.  

Шта је руски министар енергетике саопштио саудијском и иранском колеги током разговора у Бечу? Зашто је Ријад прихватио да Иран стекне правно на могуће изузеће од квоте за смањивање производње, за сада остаје загонетка. Као и из којих је све разлога Москва прихватила да заврне петро-славину више него што је месецима најављивала.

САД обарају нафташке рекорде

Хјустон – Први пут у последњих 75 година, Америка је почетком децембра извезла више петропрерађевина него што је увезла сирове нафте, известио је Блумберг. Највећа економија света увозила је прошле седмице у просеку 4,016 милиона барела нафте дневно, док је на страно тржиште послала око 4,227 милиона барела нафтних прерађевина.

Иначе, Америка је ове јесени избила на чело светских произвођача нафте (око 11,7 милиона барела дневно), претекавши Русију (11,3 милиона барела) и  Саудијску Арабију (11,1 милиона барела).