Осамина македонска веза

Специјално за „Политику”  
Скопље, 10. маја – На дојаву неименоване скопске банке о сумњивом трансферу 2.115 евра на име исламског свештеника Бећира Халимија, инспектори МУП-а Македоније су од јануара прошле године започели праћење његових и активности његове издавачке куће „Нун”. Убрзо је установљено да је Халимију, руководиоцу хуманитарне организације „Бамерисија”, новац на име плате уплаћивала кувајтска организација „Ривајвал исламик херитриџ сосајети” која је, као огранак Aл Каиде, стављена на црну листу Уједињених нација.

Помоћник министра македонске полиције Иво Котевски је у разговору за „Политику” објаснио да је истрага послова и веза Бећира Халимија вођена у строгој тајности и да би се са информацијом за медије изашло уколико би били утврђени непобитни докази да је овај у вези са Ал Каидом. Међутим, Халими је такву намеру полиције осујетио тако што је свој случај јавно обелоданио.

На скопској ТВ станици на албанском Ал Сат, Халими се пожалио да га полиција месецима прогања и сумњичи за везе са Ал Каидом. Потом је демантовао да има било какве везе са тероризмом и да, као исламски свештеник, делује против сваког зла па и против тероризма.„МУП-у Македоније није преостало ништа друго него да јавности саопшти неке детаље досадашње истраге и документује да Халимијеве приче о полицијском прогону нису тачне”, каже Котевски. „Истина је да је у досадашњој истрази утврђено да Бећир Халими није безгрешни хуманиста и хуманитарац.”

Водећи рачуна о чињеници да истрага још није завршена представник МУП Македоније је обелоданио да је хуманитарна организација којом руководи Халими имала годишњи обрт од 500.000 евра те да је, почев од 2000. године, преко њеног жиро рачуна прошло скоро пет милиона евра.

Утврђено је да не постоји документација о крајњем одредишту новца. Претпоставља се да је Халими средства користио за сврхе које немају везе са хуманитарном помоћи, али ће детаљна истрага дати одговор и на то питање.

Полиција је у просторијама организације „Бамерисија” и издавачке куће „Нун” запленила 19 компјутера, два лап-топа, фотоапарате и осталу документацију. „Нун” и штампарија „Студио Д и К”, које нису регистроване у Македонији, штампали су књиге, брошуре и летке са исламском садржином и бесплатно их делили заинтересованим следбеницима и студентима.

Котевски каже да полиција сумња да је Халими на челу организације која је деловала против уставног уређења Македоније, с циљем оснивања шеријатског друштва. Утврђено је да је Халими био у сталној вези са сродним организацијама на Косову, у Санџаку, Босни, Црној Гори и Албанији.