Макрон као Де Гол 1968.

Емануел Макрон се суочава с тренутком истине, писали су јуче француски дневни листови у ишчекивању обраћања нацији француског председника после четвртог узастопног протеста „жутих прслука”, који су за кратко време уназадили економију земље. Уколико Макрон не успе да својим синоћним обраћањем понуди мере које би умириле гнев грађана, Француска би ушла у опасан период политичке нестабилности. Зато се агенција АП пита да ли је Макрон закаснио.

Због нагомиланог беса многи демонстранти би волели да чују две речи: „Дајем оставку.” Уместо тога, француски председник ће, како је најављено, објавити низ мера у вези са смањењем такса, а што би довело до повећане куповне моћи већине становништва, која му замера да фаворизује богате.

У жељи да пронађе излаз из кризе након протеста „жутих прслука”, Макрон се јуче ујутру, пре свог јавног говора, састао с 37 представника синдиката и политичара.

Емануел Макрон није открио о чему ће говорити у обраћању нацији, изјавили су учесници састанка у француском председништву уочи дуго очекиваног Макроновог говора о решавању кризе „жутих прслука”, грађанског покрета који протестује недељама широм Француске. „Председник нам није ништа рекао о садржају говора”, рекао је представник синдиката Лоран Берже и додао да је на састанку који је трајао око четири сата Макрон само слушао саговорнике.

Док париски трговци и угоститељи још рачунају колико су на губитку, а штета се процењује на милијарду евра, Француска централна банка је јуче преполовила прогнозу привредног раста за четврти квартал са 0,4 на 0,2 одсто. То је далеко испод прокламоване прогнозе раста потребног како би се достигао зацртани циљ на годишњем нивoу од 1,7 одсто.

„Не можемо да се опоравимо”, поручио је јуче француски министар финансија Брун ле Мер гостујући на радију РТЛ. „То је реалност за бизнис, односно власнике чије су продавнице демолиране и опљачкане у суботу.”

Ле Мер каже да Макрон мора да уједини Француску подељену силама глобализације и да оконча антивладине протесте.

„Наша земља је дубоко подељена, на оне који сматрају да им је глобализација користила и друге, који не могу да саставе крај с крајем, који кажу да... глобализација није прилика, већ претња. Улога председника је да уједињује земљу”, рекао је Ле Мер, а преноси агенција Ројтерс.

Да ли Макрон, којег медији пореде са Де Голом из периода када није предвидео студентске протесте у мају 1968. године, има решење за најтежи изазов откако је пре 18 месеци започео његов председнички мандат? Протести започети 17. новембра, успоравањем саобраћаја и блокирањем саобраћајница због еколошких такса на гориво, у међувремену су се претворили у прву побуну против Макронове политике којом се, према оценама демонстраната, штите богати.

Ле Мер је поновио жељу да се убрза смањење пореза, али је наговестио да не подржава враћање стопе пореза на богатство (ИСФ) на ранији ниво. Тај намет је Макрон срезао када је дошао на власт, због чега је добио надимак „председник богатих”.

„Да ли ИСФ помаже смањењу сиромаштва, смањењу наших дугова, смањењу јавне потрошње? Не. Ако хоћете у лов на новац, покуцајте на врата дигиталних технолошких компанија”, рекао је он.

У међувремену су се појавиле оптужбе да је Кремљ умешао своје прсте и помогао протесте „жутих прслука”. Француски министар спољних послова Жан-Ив ле Дријан је, како преноси агенција Блумберг, рекао да се проверава 600 твитер налога који промовишу руски поглед са фокусом на француску политику.

Оптужбе на рачун Русије да је умешана у протесте „жутих прслука” у Француској нису ништа друго осим клевете, поручио је јуче портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Песков је нагласио да „Русија сматра те догађаје француским унутрашњим питањем”, пренела је агенција Тас. Он је истакао да је Русија урадила много на развоју билатералних односа са Француском, чији суверенитет Русија поштује.