Улазак у сиву будућност

Пожаревац – Због тежине, али и бремена које скрива из својих кута, метална капија Казнено-поправног завода Забела, недалеко од Пожаревца, споро се отварала. Мучни звук њене шкрипе, али и необјашњивог осећаја због онога што ћемо видети када прекорачимо праг, само на тренутак прекида њена јарконаранџаста боја. Коме је уопште и због чега пало на памет да капију одене баш у тако, радосно, рухо?! Зар није мислио да ће оном који после изречене пресуде пређе њен праг дани пролазити мучно, а да ће их тек каткад пресецати давна сећања и будућа надања.

– Ово је посао који раздире душу – тихо, гледајући час у земљу, час у нас, прозбори један од затворских чувара.

И заиста. Иза наранџастих врата је други свет. Тамне, велике зграде, прозори са дебелим решеткама, а на појединим крововима бодљикаве жице савијене укруг. Лаганим корацима и с необјашњивом језом у срцу обилазимо затворски круг.

– Као што видите, осуђеницима је на располагању спортски центар – показујући руком на терене и отворени базен објашњава Дејан Новаковић, заменик управника Забеле. – Овај базен осуђеници користе током лета, а ту су и тушеви са топлом водом чије је извориште ван затворских зидина. Право да користе терене имају сви осуђеници, и то по распореду који се прави унапред. Чак се организују и такмичења између осуђеника различитих павиљона. Трудимо се да им, колико је то могуће, олакшамо издржавање казне.

А да ли је могуће олакшати тескобан живот некоме ко робија 40 година, вероватно нико не зна. Па, чак ни сами осуђеници.

– У склопу затвора налази се и библиотека са преко 5000 наслова – наставља Новаковић, као да жели да нас увери да у Забели није све баш тако црно као што се прича. – Законом је предвиђено да свако осуђено лице, једном у три месеца, сме да користи такозване посебне просторије. У њима време може да проводи са супругом, веначном или невенчаном. И то три сата. Оне који то заслуже примерним понашањем награђујемо ванредним посетама. Да би очували брачну заједницу.  

Проблем је, наглашава наш саговорник, што затвор, упркос доброј сарадњи са Министарством здравља, нема сталну лекарску екипу. Готово да нема оних, каже, који би да заснују радни однос и лече затворенике. Није популарно, истиче. Због тога су надлежни у овом казнено-поправном заводу били приморани да ангажују лекаре из пожаревачке градске болнице. Они раде по подне, а пре подне о осуђеницима брине лекар опште праксе. Лекари специјалисти долазе по потреби.

– Организујемо едукацију осуђених лица. До сада је одржано десетак предавања на тему ХИВ-а и полно преносивих болести – наводи Новаковић.

У затворском кругу, недалеко од озлоглашеног седмог павиљона, налази се ученичка радионица. Осуђеници окупљени око великих челичних машина, гледају кроз одшкринута врата.

– Тренутно је у Забели на издржавању око 1300 лица, од којих је око 300 осуђеника у отвореном делу. Све преко овог броја било би превише. Ево, видите, имају и цркву – показује руком наш саговорник на дрвена врата са великим крстом.

После неког времена шетње пред нама је „чувени” седми павиљон. Најозлоглашенији и најбоље чуван. У њему је тренутно око 230 осуђеника, од којих неки издржавају најтеже казне. На левом зиду, тик уз сама улазна врата, залепљено је обавештење о пријављивању за бесплатне акције.

– Ево погледајте како изгледа самица – кажу нам чувари док тешким кључевима отварају врата једне од њих.

Не проговарамо. Оно што смо видели нас је затекло. У просторији, не већој од шест-седам квадрата, са бетонским подом, смештени су кревет, сто, столица и параван иза којег се налази пластична кофа, импровизација тоалета. „Намештај” наликује оном болничком. А и параван.

Уз опаску изречену више себи у браду, него наглас, закључујемо да ово није достојно човека.

Испред сваке собе у седмом павиљону стајала је плава пластична кеса за смеће. И на свакој је залепљен број собе. Као да је људима овде битно хоће ли смеће бацати у своју или туђу кесу.

Још ношени утиском из седмог павиљона прелазимо у потпуну супротност. У део Забеле намењен лицима осуђеним за организовани криминал и ратне злочине. Али он је – празан.

 – Део затвора у који би требало да буду смештена лица осуђена за организовани криминал и ратне злочине још није у употреби јер није донет закон који би то регулисао – објашњава наш саговорник.

Ту смо и завршили обилазак. Убрзаним корацима грабимо ка излазу. Да што пре иза себе оставимо тај неки, други свет.

----------------------------------

Обезбеђење

Казнено-поправни завод Забела познат је као један од најбоље чуваних у Србији, а сада је из њега готово немогуће побећи. У затвор је стигла нова сигурносна опрема најновије технологије, којом је покривен сваки ћошак. Нови систем у Забели обухвата блиндирана врата с рендгенским пролазом, укупно 250 сигурносних камера и контролну собу из које се прати сваки кутак затвора.
Видео надзором нису обухваћене једино ћелије, јер затвореници имају право на приватност.

-------------------------------------

Српски Алкатраз

Посебан део за лица осуђена за организовани криминал и ратне злочине је импозантна двоспратна грађевина, која се простире на 2.200 квадратних метара, има све услове да оправда епитет најбезбеднијег затвора на Балкану. Опасан је дебелим зидинама високим шест метара по којима шетају стражари, непрекидно је покривен видео надзором и има засебни кухињу, просторију за посете, трпезарију, вешерај и болницу, тако да најпознатији српски криминалци, који би већ наредних дана могли да буду пребачени овде, неће имати никаквог контакта са осталим осуђеницима Забеле. Специјални павиљон има и засебну лекарску ординацију, библиотеку и лабораторију, одвојено двориште за шетњу, са кошевима за баскет. Приликом посета затвореници ће од „гостију” бити одвојени непробојним стаклом, а моћи ће да комуницирају са њима телефоном. Осуђеници овог дела Забеле, чији ће сваки корак даноноћно путем стотину видео камера пратити стража на великим „плазма” екранима, неће имати могућност да се сусретну са припадницима своје криминалне групе. Мислило се и на безбедност стражара, па се приликом пројектовања овог објекта водило рачуна да стража на сваком спрату у случају побуне може непробојним вратима да се потпуно изолује и сачека појачање. „Алкатраз” ће моћи да прими око 120 затвореника.