Целулоидне тривијализације

Дело Џејн Остин је за женски књижевни канон исто што Прустова Потрага за изгубљеним временом у историји модерног романа: крај једне традиције којом отпочиње друга. Њени романи се тематски усредсређују на успешну женску интеграцију у меркантилно буржоаско окружење, али исто тако стратегијама фине ироније подривају патријархалне вредности које су лукаво наметане као универзалне и свеважеће – како пре, тако и после. Након што су романи Џејн Остин више пута претварани у сладуњаве филмске вињете о "женидби и удадби" из којих је одстрањен сваки траг суптилног подсмеха материјалистичком друштву, и сама њена биографија преточена је у идентичан клише.

Недавно је своју америчку премијеру имао филм "Прича о Џејн", целулоидна конструкција списатељичине младости. Након сторија о Ајрис Мардок и Вирџинији Вулф и најављене саге о сестрама Бронте, чини се да Холивуду никад доста мртвих енглеских списатељица, како је написао један циник.

Филм о великој љубави Остинове заснива се на баналној, али жилавој тези: да би ваљано сведочио о љубави у свом времену, писац је мора доживети. "Прича о Џејн" говори о девојци која, упркос финансијском шкрипцу, не жели да егзистенцијалне проблеме решава добром удајом, већ сањари о списатељској каријери – све то крајем осамнаестог века, не претерано наклоњеног независним и својеглавим женама. Љубавно искуство помоћи ће да се њен таленат пресудно обликује.

"Прича о Џејн" користи роман Гордост и предрасуда као предложак за интимну биографију његове ауторке. У поступку кривотворења животописа, згодни, духовити и материјално необезбеђени Том Лефрој, у писмима Џејн Остин помињан с топлином и сарказмом, постаје учесник љубавне приче о двоје младих раздвојених новцем, статусом, породицом и, на крају, личним чином одрицања. Осећања су обострана, али љубав је немогућа: млађахна Остинова неће побећи са човеком кога воли, већ ће емотивно искуство искористити у писању.  

Филмске представе о жени писцу романтизују стваралачка искушења, било да посредују трагичне животне приче или релативно лагодну егзистенцију. Жене од пера претварају се у жене од стила и сексепила, па Вирџинију Вулф игра Никол Кидман, Силвију Плат Гвинет Палтроу, а у "Причи о Џејн" Остинову тумачи Ен Хатавеј – толико лепа да се један од гледалаца филма упитао да ли нам следи филм о Емили Дикинсон са Анђелином Џоли у главној улози. 

Исто као што списатељице на филму добијају лик наивне лепотице из петпарачких штива, њихове биографије се упрошћавају и комерцијализују: уметничко стварање тумачи се као компензација за непроживљен живот, као терапија или нужност којима су кумовале емотивне патње, материјални проблеми, одрицање и потискивање. Жене које су обликовале историју белетристике постају сексуализоване или неуротизоване карикатуре себе самих. Филмски сценарио банализује њихове тегобне књижевне биографије, а мучне интимне историје своди на пубертетске конфликте.

Позната феминистичка теоретичарка Илејн Шоволтер у тексту "Жене писци и женско искуство" оптужује двадесети век да се посветио настојању да тривијализује жене које своје искуство претачу у књижевност. На сличан начин филм поступа са биографијама стваралаца, не само жена: оно што је учињено Остиновој већ је тестирано на Шекспиру. Деценију пре настанка "Приче о Џејн", у филму "Заљубљени Шекспир" књижевни опус великог писца представљен је као производ незадовољене љубави, а писање као плодотворан механизам потискивања болних успомена.

Поменута два филма се могу сврстати у чик-флик – целулоидну лимунаду која је легитимни наставак модерног тривијалног епа оличеног у такозваној чик-лит продукцији. Књижевни производи ове врсте говоре о стресној свакодневици неудате младе жене или мушкарца склоних цинизму и погрешним изборима, заморених од сексуалних слобода и забављених потрагом за великом љубављу. Таква књижевност и филм рачунају са постојањем универзалне и апстрактне "женске имагинације" коју је Илејн Шоволтер одбацила с презиром и огорчењем. Она, наиме, сматра да се самосвест жене писца кроз књижевно дело исказује на начин примерен времену и месту – историјском тренутку и културној средини који формирају њене ставове и мишљења. Нема разлога да са Џејн Остин и филмском причом о њој буде другачије.