Трећина човечанства има профил на Фејсбуку

Када је млади студент Универзитета Харвард Марк Закерберг 2004. године основао „Фејсбук” како би академци међусобно лакше комуницирали вероватно није могао да претпостави да ће 14 година касније свака трећа особа на планети имати свој профил на овој популарној социјалној мрежи.

У овом моменту више од две милијарди људи на свету има свој профил на „фејсу”, а највећи број корисника живи у Европи и САД – готово сви пунолетни грађани старог и „новог” континента чланови су ове друштвене мреже.

Од када су социјалне мреже постале „најважнија споредна ствар” у нашим животима, постало нам је важније да снимимо савршену фотографију него да уживамо на концерту, у друштву вољене особе или погледу на морску пучину.

Одговор на питање зашто имамо потребу да фотографије са плаже и своје ставове о животу постављамо на социјалне мреже релативно је једноставан и гласи – зато што сматрамо да не постојимо у реалном свету ако не постојимо у виртуелном, тврде психолози.

Иако највећи број корисника „Фејсбука” зна да може остати без посла или без партнера ако напишу једну погрешну ствар или објаве компромитујућу фотографију, „Фејсбук” користи трећина човечанства. Због чега је тако велики број људи на овој друштвеној мрежи?

Др Далибор Петровић, ванредни професор на Саобраћајном факултету, предавач на мастер студијама на Филозофском факултету и аутор књиге „Друштвеност у доба интернета”, каже:

– Зато што је човек друштвено биће – „Фејсбук” је одговор на усамљеност коју нам је донела цивилизација. Он није узрок, већ последица социјалне изолације. Интернет је скројен по мери наше отуђености, а социјалне мреже су логичан одговор на живот који је брз, динамичан и оставља мало времена за дружење. Савремени човек схвата да нема више времена да седи са пријатељима и задовољава се „Фејсбуком”. Као „награду” за коришћење мреже он добија могућност да буде у вези с бројним особама. Те везе јесу плиће, али су бројније. Људи ступају у контакт са особама из основне и средње школе јер знају да социјалне везе данас значе све, почев од могућности да добијеш (бољи) посао, новац за лечење или могућност за путовање.

Додаје да су нам друштвене мреже донеле могућност да будемо у контакту с онима с којима не делимо исти простор и кисеоник и будемо блиски с особама које нису с нама, али проблем настаје ако нам виртуелна реалност постане важнија од реалности у којој живимо.

– „Фејсбук” је уједно и једно од најбољих маркетиншких средстава. Баш као што трговац у излог ставља најбоље производе, јер тиме привлачи муштерије, тако и ми на „Фејсбук” пројектујемо свој имиџ, а не свој идентитет. Трудимо се да будемо што лепши, паметнији и духовитији, јер за то добијамо комплименте у облику лајкова, а пажња и лајкови су мера успеха у виртуелном свету – закључује Петровић.

Мирољуб Радојковић, професор на Факултету политичких наука, тврди да су „Гугл”, „Фејсбук” и „Мајкрософт” највеће рекламне агенције на свету и подсећа да смо сви смо ми оставили дигиталне отиске у виртуелном свету.

– Још у капитализму смо научили да нема бесплатног ручка. Иако мислимо да нас чланство на друштвеним мрежама ништа не кошта, ми га плаћамо другом валутом, а то су наше време и наша приватност – дајемо свој профил и свој идентитет. Добра страна социјалних мрежа јесте што нас спајају са рођацима и пријатељима у иностранству, а лоша је што нас удаљују од пријатеља у земљи. Закерберг је сматрао да ће свет бити боље место ако будемо склопили што више пријатељстава са особама из других земаља, али реалност није потврдила његова очекивања – ми се не дружимо са различитима, већ с људима који деле наше вредности, уверења и поглед на свет – оцењује професор Радојковић.

Он истиче да су „миленијумци” своје постојање пренели на профиле на социјалним мрежама, а њихов највећи страх је да не остану без мобилног телефона и интернета. Јер, када нема нета, нема ни „Фејсбука”, а када нема „Фејсбука” они сматрају да не постоје.

Сива Вајдијанатан, професор медијских студија на Универзитету Вирџинија и аутор књиге „Антидруштвене мреже”, подсећа да је „Фејсбук” постао најраширенији систем за надзор у историји – више од две милијарди људи на свету и милиони компанија и политичких сервиса „Фејсбуку” детаљно описују своје страсти, склоности, уверења и планове. Осим тога, „Фејсбук” прати све везе и интеракције између људи и група, предвиђа будуће везе и усмерава будуће интеракције.

Популарна социјална мрежа вероватно зна све адресе на којима смо живели, сваки број фиксног и мобилног који смо користили, све наше надимке и налоге на сервисима које смо користили.

Ријалити најтраженији на „Гуглу”

Грађани наше земље ове године су на „Гуглу” најчешће претраживали ријалити и серијске програме, као и спортске догађаје. Најтраженији појам за којим су трагали јесте ријалити „Задруга”, а за њим следи глумац Небојша Глоговац, чија је смрт обележила сам почетак године. Догађаји као што су светско првенство у фудбалу и фудбалска утакмица између Звезде и Ливерпула изазвали су велико занимање наших суграђана, а веома су популарне биле и претраге актуелних телевизијских садржаја, пре свега домаћих и страних играних серија – „Убице мог оца”, „Истине и лажи” и „Јужни ветар”.