Пут шарана до славске трпезе траје три године

Сечањ, Неузина – У Сечњу одавно маштају да би шаран могао да их изведе из круга неразвијених. Ова средњобанатска општина има највише рибњака у Србији. А највећа фирма која се овде бави узгојем рибе је Пољопривредно рибарско предузеће „Свети Никола”, које покрива 60 одсто општинских потенцијала. Њихова језера су најбоље искоришћена.

– Овде има богатих водотокова, пре свих ту је Тамиш, који је у овом делу тока чист попут Дрине, нема у њему трагова хемије, а овде је повољно и слатинасто тло, где се након ископа језера дође до непропусне глине. Овуда пролази и канал Дунав–Тиса–Дунав. Зато је подизање рибњака релативно лако, а тако је и с обрадом њива, на којима наша фирма производи храну за рибе, што појефтињује тов – каже директор „Светог Николе” Милан Вељовић.

Рибарски комплекс чине два рибњака лоцирана у селима Неузина и Банатска Дубица, укупне површине од око 1.500 хектара, од чега је под воденим огледалом 1.000 хектара. На рибњаку у Неузини налази се 10 језера, а на рибњаку у Банатској Дубици шест. Језера су површине од 3,8 до 190 хектара. Рибњаци су подељени на језера ради бољег одржавања хигијене, лакшег излова рибе и укупне контроле дешавања у води.

– Има газдинстава која под језерима, или поменутим воденим огледалом, имају много веће површине, али гаје много мање рибе. Зато површине некада нису важно мерило – каже директор.

– Поред језера су изграђени и савремени зимовници, у којима рибе безбедно чекају пролеће. У њима се узгајају једногодишња и двогодишња млађ и конзумна риба. Вода потребна за снабдевање језера на рибњацима узима се се из поменутих река и канала Дунав–Тиса–Дунав, поред којих се ови рибњаци и налазе. Ова година рекордна је за сечањске рибњаке. Рибари кажу да је била рибарска. Велики број слава падао је средом и петком, дакле биле су посне, а за те дане код нас вртоглаво расте потрошња рибе. Од око две хиљаде тона произведене рибе, више од половине чини конзумна и она ће бити испоручена тржишту, а остало је млађ до једне или до две године старости. Било је ове јесени дана када је из језера извучено и отпремљено на тржиште и по 80 тона рибе.

Процес производње почиње убацивањем у језера личинке од које се узгаји једногодишња и двогодишња млађ. Да би се од првог корака дошло до коначног производа – конзумног шарана потребно је три године. Насађивање рибе врши се у пролеће, када се она сортира по категоријама. Сортирање се врши и у јесен, када креће излов. Он почиње 1. октобра и траје до 10. децембра, и то је период када се сва језера празне. Наравно, извесне залихе се остављају преко целе године. Једногодишња и двогодишња млађ убацује се у зимовнике или мала језера, а конзумни шаран иде у продају.

Оно што је карактеристично за „фабрику” рибе са звучним именом које само по себи асоцира на славе, сва језера се празне и исушују до пролећа, када се врши тањирање и посебна припрема, што знатно утиче на квалитет шарана. У фебруару производња изнова започиње кречењем, након чега се у језера упушта вода како би се могао обновити „процес насађивања”. У току летњег периода, све до пред сам излов, риба се храни и контролише њено здравствено стање и прираст како би достигла идеалну тежу и квалитету за продају.

Према речима Милана Вељовића, узгој рибе је доста компликован посао, па је код нас дошло и до стагнације у овој грани. Стање се донекле променило након што је влада одлучила да се рибари субвенционишу са по 10 динара по килограму рибе. –То није тако велики новац, али говори да се побољшао однос државе према овој грани и да се увиђа њен значај, кажу рибари. Ми смо по квалитету спремни за извоз и сигурно бисмо одолели конкуренцији у свету када бисмо радили у истим условима као они, кажу рибари, који ових дана у снежном окружењу и „кроз лед”. извлаче шаране. Њихови шарани тешки су и крупни, а у ЕУ траже оне од један до два килограма. Томе бисмо се брзо прилагодили. Цена рибе на нашем тржишту је пала и износи 300 динара. То је износ којим може да се покрије солидно пословање.