Подсмех егоманији

Поучна, луцидна, забавна, плесна представа „Царево ново одело”, с глумцем Славеном Дошлом у улози Цара, нови је сценски спој Битеф денс компаније и Балетске школе „Лујо Давичо”.  Представа је рађена по мотивима истоимене Андерсенове бајке, а текст и режију потписује Јелена Кајго као наставак развоја плесног репертоара за децу и младе. Премијера је у суботу увече од 20 сати на сцени Битеф театра. Музику је урадила Александра Ђокић, кореографију Дејана Воларев, а костиме Селена Орб.

У извођачком тиму су и Сара Тасић, Уна Вујошевић, Јакша Филиповац, Хелена Ћелап, Уна Ђуричић, Ања Милосављевић, Никола Живковић и Тијана Остојић

– Адаптација текста рађена је тако да подцрта комичне, ироничне нијансе приче, да деци предочи улизиштво и лицемерје као смешне особине на које треба да гледају с презрењем. Цар је у нашој верзији самољубив, егоцентричан, приглуп и склон исмевању поданика, а они пак потхрањују његову нарцисоидност и сваку подлост дочекују са ентузијазмом. Хвалиће најгоре мирисе и укусе, играће како цар свира, и на крају ће са одушевљењем позирати уз царево невидљиво одело. Царица ће безуспешно покушавати да привуче пажњу цара који се по цео дан огледа, спремна на сваку жртву коју њена подређена позиција носи, али онога часа када цара сви прозру, окренуће му леђа, оговарати га и подсмевати му се заједно са осталим поданицима – каже Јелена Кајго.

Кореографски представа нуди енергичну, виртуозну игру, и представља одличан изазов младој Битеф денс компанији, коју чине ученици трећег и четвртог разреда одсека за Савремену игру Балетске школе „Лујо Давичо”. Тема бајке „Царево ново одело” је веома важна, универзална, може се односити на свако време, сваку земљу, на све владаре.

– Ипак, Андерсенов мотив Цара који воли да се лепо одева, и његових лаковерних поданика, у нашој је представи идејно полазиште које смо кроз адаптацију текста покушали да осавременимо. Ту је наравно тренд селфија, лепоте, окренутости себи и свом изгледу. Затим, чини ми се да је сада, више него икада пре, присутан тај модел улизиштва и подаништва. Верујем да га је увек било, али никада није био тако отворен и тако јаван. Зарад неке личне добити данас су људи спремни да уруше лично достојанство. То је оно што у овој представи критикујемо, и покушавамо да укажемо деци и младима да морају да буду искрени, храбри и поштени. Представа дакле говори о општој крхкости људског карактера, без обзира на то да ли је реч о владарима или онима око њих – каже наша саговорница.

Она указује колико је важно радити овакве представе с младим играчима, јер на тај начин их уводе у њихов професионални живот и отварају им поље сценске креативности.

– Све њихове идеје и сугестије су увек добродошле. Макар да се о њима дискутује. Тако их охрабрујете да у будућности буду кореографи и самостални аутори. С друге стране, рад с младим играчима је прилично напет, јер знате да је само питање тренутка када ће најбољи од њих добити стипендију или проћи аудицију у некој страној трупи и отићи из Србије. Радећи ево већ десет година паралелно у Битеф денс компанији и у Балетској школи, имам увид у то колико добрих играча сваке године оде из земље. Тај тренд не можемо зауставити, али га сигурно можемо смањити, тако што би се оформио плесни центар, институција која би бринула о играчима савремене игре, баш као што Народно позориште брине о играчима класичног балета или ансамбл „Коло” о играчима народне игре – закључује Јелена Кајго.