Субота, 25.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Преминуо познати архитекта Михајло Митровић

Преминуо познати архитекта Михајло Митровић
Михајло Митровић (Фото Владимир Поповић)

Михајло Митровић, један од најпознатијих српских архитеката у свету и пројектант куле Генекс, преминуо је у 97. години, пренео је РТС.

Митровић је радио урбанистичке планове за многе градове, пројектовао Хотел „Путник” и Храм Василија Острошког, а између осталог пројектовао је и једну зграду у Паризу.

У Урбанистичком заводу Србије, као главни пројектант, урадио је генералне урбанистичке планове за Зајечар, Трстеник, Пирот, Ниш, Бању Ковиљачу, Лазаревац, Врњачку Бању.

За редовног професора на Факултету примењених уметности у Београду изабран је 1980. године, а био је почасни доктор Београдског универзитета и председник Академије архитектуре Србије.

Добитник је Октобарске награде града Београда, листа Борба, Салона архитектуре, Велике награде за архитектуру САС, Седмојулске награде за животно дело.

Саучешће Вукосављевића поводом смрти Митровића

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић упутио телеграм саучешћа

„У име Министарства културе и информисања, и у своје лично име упућујем изразе дубоког саучешћа породици, пријатељима и поштоваоцима великог српског архитекте Михајла Митровића”, наводи се у телеграму саучешћа.

„Отишао је интелектуалац и стваралац ретке ширине, не само аутор низа архитектонских остварења по којима се Београд препознаје, него и истрајни коментатор и критичар културе грађења и урбаног простора. Тешко да га неко може задуго одменити на пољу у којем је деловао”, наводи Вукосављевић у телеграму, саопштило је министарство.

 

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Miloš Bulatović
Kada god sam dovodio goste sa aerodroma, koji su u Beograd dolazili prvi put, sećam se kako su se zgražavali ugledavši dve bezdušne monstruozne Genex kule. Nisu mogli da veruju da u jednoj od njih živi nekoliko stotina porodica. To je jedino "remek delo" po čemu ću pamtiti Mitrovića. Zbog takvih, Beograd je jedan od najružnijih glavnih gradova na severnoj Zemljinoj polulopti.
Miloš Bulatović
Gosp. Slava i gosp. Minja, znate i sami onu latinsku: "De gustibus non est disputandum". Znači nema potrebe da vi i vaši gosti razuveravaju mene i moje goste. To što sam ja "laik" i što "nikad neću shvatiti šta je arhitekta uradio", manje je bitno. Ne moram ni da razumem kakav je to bio "iskorak u stilu gradnje koji je i u svetu tada prevladavao". Mnogo je bitnije kakav je kvalitet života stotina porodica koje žive u tom zdanju, i šta bi se desilo kad bi izbio požar na 27. spratu? Bilo bi korektno i da odgovorite, koliko godina restoran na vrhu ne radi i ne vrti se? U kakvom su stanju liftovi? A ako je to monstruozno zdanje autorovo "remek delo", najbitnije je da odgovorite zašto onda taj autor nije odabrao da živi na vrhu tog zdanja, nego je sebi za uživanje zauzeo ceo poslednji sprat u lepoj klasičnoj zgradi na dorćolskoj padini, sa pogledom na Dunav?
Slava
Kad god sam sa gostima obilazio Beograd, bili su fascinirani Geneks kulama koje podsećaju na svemirske stanice a sagradjene su dalekih 80tih godina. Laici poput vas Bulatoviću nikada neće razumeti ni shvatiti šta je arhitekta uradio. Pa na vas ne treba ni trošioti mnogo teksta objašnjavajući Vam nešto što nikada nećete razumeti.
Прикажи још одговора
marija
Ode jos jedan od retkih boraca za lepsi zivot. Njegovo delo je blisko izrazu helenske harmonije. Uz duboki poklon zahvalnosti cenjenom arhitekti profesoru Mitrovicu, iz srca Mu saljem zelju za svetlim nebeskim stazama... Osirotelim arhitektama i porodici izrazi saucesca. Mir Dusi njegovoj.
Владислав Тодоровић
Dovoljno je samo pomenuti Geneks kulu koja je ušla u jednu od antologija svetske arhitekture dvadesetog veka...
dipl. agronom
Ja se divim i hotelu Putnik,kod tzv. starog Merkatora,udenut pored bioskopa Jugoslavija... (ne iz doba, SPS Jugoslavije...).Malo renoviran i privatizovan,te prodat strancima...
Светолик Станковић
Отишао је последњи ренесансни лик међу Србима. Не само архитекта, био је и врстан интелектуалац и велики зналац, широких видика у филозофији, историји,књижевности, уметности и музици. Сваки његов јавни наступ и хеленском мудрошћу казиване мисли на најразличитије теме, био је мој лични празник за ум и душу. Хвала МУ. Имао сам среће да дипломирам у згради Педагошко техничког факултета у Чачку, чији је пројектант арх проф Михајло Митровић. Чачанин од старина. Ради се о изузетно лепом и функционалном објекту светског дизајна и савремене архитектуре, каквим би се поносила свака европска престоница. Била би неправда да не поменем проф др Милића Ђекића за чијег је мандата изграђен овај објекат. Нека је вечна слава и хвала великом архитекти и професору Митровићу, узору многих студената , али и архитеката, интелектуалаца и културних посленика широм бивше Југославије.
svetlana
Slika Hrama Svetog Vasilija Ostroskog govori da ga je projektovao covek od znanja i umetnosti, koji ne da je imao samo osecaj za izgled Hrama vec i za samu velicinu Hrama, a ne danas arhitekte koji projektuju Hramove i crkve koji po izgledu i svojoj velicini ne prilice cak ni u jednoj po ljudstvu milionskoj Rusiji ili pak Ukrajini, pa zato u Srbiji izgledaju kao citave skalamerije a ne pristojni verski objekti sagradjeni u 21. veku. Upravo takva jedna skalamerija od crkve je sagradjena na jednom skucenom zemljisnom trouglu sa pogledom na malu raskrsnicu na Novom naselju u Novom Sadu, da se coveku naprosto zgadi kada je ugleda i zapita se, cemu tolika kolicina cigle i gradjevinskog materijala, a izgleda i arhitekture, nigde?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.