Београду недостају хотели са једном и са пет звездица

Београду недостаје бар још три хиљаде хотелских соба, показало је истраживање ревизорске куће „Крестон МДМ”. До оваквог закључка дошли су упоређујући главне градове сличне величине, попут Софије, Букурешта, Будимпеште, Прага и Варшаве, у којима је неколико десетина хиљада оваквих соба. У Београду их има 7.650, а требало би да их буде између 10.000 и 12.000.

Најбројнији су хотели са три и четири звездице, а недостаје хотела са једном, две и пет. Најлуксузнијих је свега пет и они имају укупно 881 собу. То су хотели „Хајат риџенси Белгрејд”, „Сквер најн”, „Метропол”, „Сент Тен” и „Хилтон”.

Највећа конкуренција је међу објектима са четири звездице којих је 70. Они располажу са око 4.350 соба, што чини око 57 одсто укупног броја соба на београдском тржишту. Десет хотела из ове категорије припада интернационалним хотелским ланцима. Са звездицом мање је 40 оваквих угоститељских здања, а њихов капацитет је 1.950 соба. Како истраживање показује, Београд нема довољно квалитетног смештаја категорисаног са три, две и једном звездицом, а у прилог томе, додаје се, говори и чињеница да се понуда приватног смештаја знатно повећала у последњих неколико година и да у главном граду постоји све више категоризованих хостела и апартмана, да би надоместили ову врсту објеката.

– Када је реч о плановима за будућност, у Београду су у изградњи три хотела са четири звездице и један са пет, који ће почети да раде у наредне две године. Такав тренд у изградњи ових објеката указује на то да су инвеститори оријентисани на пословном и конгресном туризму. Притом, треба имати у виду да Београд тренутно није у могућности да организује велике догађаје, да Центар „Сава” још није реконструисан, и капацитети постојећих хотела са четири звездице нису попуњени. Тржиште хотела ове категорије је презасићено, нарочито када се узму у обзир процене да би у укупној структури требало да буде до 35 одсто хотела са четири звездице, док их у Београду већ сада има више од 55 одсто – наводи се у саопштењу ревизорске куће „Крестон МДМ”.

Тачно је, сматра Живорад Васић регионални директор „Интерконтинентал групе”, да је тржиште презасићено хотелима са четири звездице. Он то поткрепљује статистиком према којој је свака попуњеност испод 67 процената недовољна, а викендом каже чак и до 40 одсто хотелских капацитета знају да буду празни.

– Будимпешта, Варшава или Праг имају више хотела јер су у Европској унији, код њих послује више мултинационалних компанија и туристичке посете су далеко бројније него у Београду. У унутрашњости наше земље немамо довољно хотела али услов да се они подижу је изградња инфраструктуре попут путева – наглашава Васић.

Он додаје да Београду недостају једна или два врхунска хотела са пет звездица попут „Кимптона” и „Риџента”, али све док не будемо имали обновљени конгресни центар садашњи број хотела у престоници сасвим је довољан, тим пре што се следеће године отварају још три.

Миодраг Поповић, директор Туристичке организације Београда каже да се категоризација смештаја у Београду и другим градовима разликује и да оно што београдски гости добијају по цени од четири звездице у другим земљама не могу добити ни по цени од две.

– Овде можете пронаћи изузетан хотел са четири звездице, наравно под условом да у њему има места и да сте га резервисали на време, за новац за који у Италији или Грчкој не можете добити ни за три, односно две звездице. Притом је, поређења ради, квалитет услуге тог хотела са четири звездице далеко бољи од хотела сличног профила са четири звездице у тим другим земљама – наглашава Поповић и подсећа на различита референтна истраживања која су показала да се у нашој земљи, у овом делу света, даје највећа вредност за потрошени новац, што се пре свега односи баш на хотелски смештај.

Он наводи да с резервом узима податке истраживања ревизорске куће „Крестон МДМ”, јер није имао увид у њега, као ни у обрађени узорак, али је сагласан да је сваке године све већи број туриста који долазе у Београд и да морамо радити још боље. Осим хотелском и приватном смештају би требало да се посвети посебна пажња, који, како додаје, у Хрватској чини 40 одсто укупних смештајних капацитета.

– Добио сам незванични податак да ћемо ову годину завршити са око 4.000 новорегистрованих јединица приватног смештаја – каже Поповић.

Два милиона ноћења

Пре три године српску престоницу посетило је око 800.000 странаца, док је прошла година завршена са бројем од 860.000 туриста, подаци су Републичког завода за статистику. Са посетама домаћих туриста, Београд је током ове године обишло око 1.000.000 људи који су остварили више од 2.000.000 ноћења.

Јагма за кревет

Када је овог пролећа најављен долазак више од 15.000 навијача и гледалаца кошаркашког такмичења „Фајнал фор” било је јасно да сви ови људи не могу пронаћи смештај у Београду. У помоћ су прискочили околни градови, попут Новог Сада. Колика је у то време била јагма за кревете у главном граду, показује и то да је велики број младенаца из унутрашњости, учесника манифестације „Колективно венчање” отказао своју свадбу, баш због тога што у овом периоду нису могли да нађу преноћиште.