Два века Црноморске флоте

Специјално за „Политику”
Москва. 11. мајa – Обележавајући јубилеј Црноморске флоте Русија је у последњи час избегла нов сукоб са Украјином потврђујући да жели статус „велике поморске силе“.

„Нови ратни бродови и подморнице у руској флоти служе повећању ауторитета флоте и јачању статуса Русије као велике поморске државе”, изјавио је на свечаности у Севастопољу руски министар одбране Анатолиј Сердјуков.

Тродневна прослава 225. године Црноморске флоте, чије је седиште после распада СССР-а остало у Украјини, започета је свечаним дефилеом ратних бродова: 30 руских и два украјинска, као и пратеће флоте.

Москва и Кијев често су се спорили око наследства на флоту, док 1997. није закључен споразум по коме је Севастопољ остао главна база руске Црноморске флоте, за коју Москва плаћа закуп. Уговор истиче 2017. године.

Министар Сердјуков је данас рекао да је Црноморска флота имала „веома важну улогу у судбини Русије и Украјине” и да руско руководство чини све за јачање војне моћи како црноморске, тако и целокупне флоте Руске Федерације.

Данас се у Украјини налази 70 процената Црноморске флоте Русије. Пошто је преживeла тежак период у време раздвајања, прошла кроз реформе и смањење територије у којој је базирана, флота данас с успехом враћа значај који је изгубила деведесетих година.

После дугог прекида обновљене су прекоокеанске пловидбе. Током 2006. крстарица „Москва” упловила је на Атлантик и извела успешно ракетно гађање. Данас бродови Црноморске флоте учествују у заједничким антитерористичким акцијама са НАТО бродовима у Црном и Средоземном мору, као и у Атлантском океану.

Од како се после „наранџасте револуције“ руководство Украјине определило за улазак у НАТО, све су чешћи захтеви нових власти у Кијеву да руска војска напусти Крим 2017. године. Грађани Севастопоља су међутим изразито антинатовски расположени и прете отцепљењем Крима у случају ступања Украјине у северноатлантску алијансу.

Мада је министар одбране Русије заједничку прославу јубилеја назвао „залогом“ даљег учвршћивања сарадње две државе, како на морским тако и на политичким просторима, и мада су се недавно украјински и тадашњи руски председник Јушченко и Путин договорили о заједничкој прослави, мало је недостајало да се парада уопште не одржи.

По неким украјинским тумачењима свечаност је била сувише „војничка”, а за неке и знак нарушавања суверенитета Украјине. Дошло је и до скандала јер су власти Украјине покушале да забране параду, док су морнари били одлучни да је одрже „по сваку цену”.

Компромис је постигнут пред сам дан прославе: руским бродовима придружила су се и два украјинска, а избегнуто је раније планирано искрцавање руских оклопних транспортера с великог десантног брода. Тешка техника, није, како је планирано, прошла маршем градским улицама, већ се у базу вратила морским путем.

Јурију Лужкову, градоначелнику Москве, приликом доласка у Севастопољ уручено је званично упозорење да се клони изјава које могу бити оцењене као нарушавање законодавства Украјине. Лужков је ипак рекао да Русија мора да сачува Црноморску флоту јер она игра кључну улогу у обезбеђивању јужних граница земље.

„Црноморски басен био је, јесте и биће геополитички простор од посебног интереса за Русију. То су јужне границе наше земље и свако слабљење на том крилу претворило би се у велики проблем за нашу земљу”, рекао је Лужков.