Европски савезници САД на цедилу

Док је Доналд Трамп посредно водио битку с републиканским савезницима у Представничком дому како би „избоксовао” пет милијарди долара за градњу зида према Мексику, на сто му је стигла оставка министра одбране Џејмса Матиса, најкрупнијег политичког играча од свих који су или отишли или најурени из Трамповог тима. Иако већ више није никаква новост да Трамп мења своје најближе сараднике чешће него селектори играче на утакмицама; да никакво чудо није да ће амбасадорку САД у УН заменити бивша ТВ водитељка с Фокс њуза – вест да је Матис поднео оставку делује као рушење једне од носећих цигли у зиду.

ПОВЛАЧЕЊЕ: Трамп ће можда и успети да сагради зид како би спречио прелазак Мексиканаца и испунио обећање дато својим гласачима; можда ће и повући све или већину америчких снага из Сирије, што је хтео још одавно – али после оставке министра одбране прогнозира се да су све мање шансе да ће задржати однос снага који му гарантује опстанак на председничкој функцији још две године.

Трамп је до сада пролазио кроз иглене уши повлачећи потезе које су неоконзервативци једва толерисали: улагали су много напора и притисака, ангажовали много људи да макар ублаже такве одлуке. Интервенционистички расположено тврдо језгро републиканца није само против повлачења из Сирије, него и за тврђи приступ у сузбијању „ауторитарних држава” попут Русије, Кине, Северне Кореје... Повод за оставку министра одбране је повлачење америчких снага из Сирије, чему се противе амерички савезници и високи војни званичници. Снаге у Ираку, наравно, остају. Али је ту још много узрока. Један од њих је и предложено велико смањење америчког присуства у Авганистану – половина од 14.000 војника до лета идуће године – после 17 година.

ДЕМОКРАТА МАТИС: Само неколико месеци раније, почетком октобра, Матис је најављивао да у Сирији има још много посла, да је тачно да се Исламска држава распала, али да је ојачала свој центар и да Американци неће напустити своје савезнике на овом ратишту. И у својој оставци он је навео да је америчке савезнике третирао с поштовањем, што имплицира да председник то не чини и да Французе, Британце, Немце, Израелце, о Курдима да не говоримо, оставља на цедилу. Уочи Матисове азијске турнеје, у јавност је испливао озбиљан показатељ њиховог сукоба. Медији су пренели Трампове речи да је Матис „нека врста демократе”, који би ускоро могао да напусти владу, а министар је то демантовао, рекавши да га је председник уверавао да има његову стопостотну подршку.

Тако да се не може рећи да је Трампа изненадила ова оставка. Она је само показатељ да сукоб мишљења између Трампа и неоконзервативаца улази у завршну фазу и да ни председник, на крају, није без шанси да доврши замену државног апарата својим људима.

ЕВРОПА НА УДАРУ: Повлачење САД из споразума о регулисању употребе ракета средњег и малог домета нови је ударац за европске савезнике САД. Русија неће дозволити да Американци изврше инспекцију нове нуклеарне крстареће ракете јер она, наводно, не крши одредбе договора. Москва је оптужила Вашингтон да је само тражио изговор да изађе из споразума како би развијао своје ракете. У свим тим оптуживањима најмање је важно да ли свака страна развија своје ракете у оквиру споразума или на повећању домета хоће да раде легално. Путин је свакако на годишњој конференцији рекао да су Русија и САД дотакле дно у међусобним односима.

Најлошије је, барем за европски континент и савезнике САД, што ће показна вежба бити изведена на источном крилу НАТО-а, где ће се скрцати све те ракете. Пољска и Румунија су већ спремне, а убрзано ширење НАТО-а на Црну Гору и Македонију затвара линију према Русији.

Последње истраживање „Галуп интернешенела”, спроведено у 64 државе, показало је да у западноевропским државама недостаје спремност да своје земље бране оружјем. Најпацификовнији су Аустријанци, од којих би само њих 21 одсто оружјем бранили своју домовину, наспрам 94 одсто становника Блиског истока, Африке и Пакистана. Чињеницу да би у случају потребе просечно само четвртина становника западне и централне Европе узела оружје да брани своје земље истраживачи објашњавају недостатком „конкретне слике претње”. Она сада из више праваца постаје све очигледнија.