Фавориткиња белаца

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 11. маја – Што је извеснији исход демократског дуела за председничку номинацију, то неизвесније изгледају последице тог исхода и по странку и по америчко друштво. Таква парадоксална осећања изазвала је Хилари Клинтон изјавама које су међу аналитичарима доживљене као њен покушај да успехе готово јој недостижног Барака Обаме омаловажи по расној основи.

У интервјуу „Ју-Ес- Еј тудеју” бивша „прва дама” и њујоршка сенаторка рекла је да има „ширу бирачку базу” од конкурентског илиноиског сенатора јер је њему подршка слаба а њој јака „међу радницима и белцима”. Другим речима, како је протумачило више коментатора, међу којима и двоје из „Њујорк тајмса”, посредно је поручила да њен ривал не може да победи у финалу председничких избора, где ће на другој страни бити бели републикански ветеран Џон Мекејн, зато што је црнац.

Хилари пориче да је хтела да лансира „расну варницу”. Само је „изнела чињенице, које сви знају”, рекла је.

Тачно је да ће Обама морати да се потруди да придобије више гласова белаца него досад, слажу се хроничари, али налазе да се новим опаскама Хилари потврдила као политичар који „игра на расколе” и у страначком и у националном бићу. Подсећају да је досад из њеног табора Обами директно замерано да је „елитиста”, то јест да није идентификован са ниже квалификованом радничком класом, као и да представља неку врсту „бајке” (како је својевремено рекао њен супруг, бивши председник Бил Клинтон).

У међувремену се испоставило да је Обама надвладао њен елитизам и њену бајку. До само пре пола године она је, наиме, проглашавана „апсолутним фаворитом, коме нема равна”, уз изразиту потпору главних играча из некадашњег мужевљевог тима, да би сада спала на статус „губитника који има право да још не призна пораз”.

Иако су заоштравања против Обаме досад била контрапродуктивна по њу, Хилари као да нема снаге да промени тактику за остваривање плана, прављеног од истека Биловог председничког мандата 2001. године, за повратак у Белу кућу. Наставља с потцењивањем: прво није довољно ценила изгледе Обаме, што јој се већ осветило, а сада ни спремност бирачког тела на битне промене, међу којима је способност за превазилажење предрасуда, а чиме би могла да допринесе отварању специфичног политичког фронта по расној и полној основи.

Превасходно због њених наступа, уз „експлозивну” реторику бившег Обаминог свештеника, створена је ситуација у којој поприличан проценат демократа и њихових присталица тврди да, ако њихов фаворит изгуби, у националном финалу, свој глас неће дати страначком победнику а можда неће ни изаћи на изборе. Увећавају се, при том, зебње, да би, зависно од исхода, разочаране белкиње или црнци могли чак да подрже Мекејна и тако остваре ново „америчко чудо” – да после крајње непопуларног председничког мандата Џорџа Буша, на чело државе опет дође републиканац, који се са садашњим лидером слаже у овде најспорнијој (уз економска посртања) тачки – истрајавању у ирачком рату.

Постоје слутње да Хилари истрајава да би издејствовала „компромис”, бар демократску кандидатуру за место потпредседника САД. Поједини експерти, међутим, упозоравају да би она, с мужем, настојала да, из сцене, приушти улогу „фактичког лидерства”.

Обама је, изгледа, свестан тог ризика. Све мање говори о Хилари, а све више о Мекејну као будућем супарнику. И о неопходности да се успоставе и страначко јединство и национална већина у потреби да стање у Америци и њен престиж у свету постану осетно бољи од незавидног стања у коме их Буш оставља…