Ген за савршен слух

Постоји ли ген којим су ретки појединци обдарени да савршено чују тонове?

Научници на Универзитету Калифорнија у Сан Франциску (САД) упустили су се у трагање и поставили позорницу за ово одгонетање.

Не морате да будете Волфганг Амадеус Моцарт да бисте исправно препознали полуповишено "а" (с повисилицом) или полуснижено "де" (са снизилицом). Најновији налази указују, наиме, да тај осећај зависи од гена.

Међу вичним учесницима одабраним за испитивање уочено је неколико занимљивих образаца у способности разликовања сличних звукова у поређењу с траженим. Најкраћи закључак проучавања објављеног у "Списима националне академије наука" гласи: "Или имате осећај или га немате!"

Главна потписница Џејн Гишијер, професор медицине и педијатрије, прикупила је и обрадила податке за више од 2.000 испитаника – од осам до 70 година – на основу којих је установила да наследна надареност за савршене тонове оживи увежбавањем музике у најранијим годинама. "Савршен осећај за тонове изискује учење музике у детињству", написала је Џејн Гишијер, "али морате имати некаквог појма у вези с називима".

Проверавање 2.213 добровољаца обављено је преко Интернета: сви су чули 36 електронских и исто толико клавирских тонова. И за сваки звук морали су да утврде одговарајућу ноту на музичкој лествици. Коначан исход од најмање 24,5 на обе провере указује да су учесници имали савршен осећај за тонове.

На изненађење истраживача, резултати су се поделили у две групе: једни су показали високу тачност у запажању, други наликују случајном погађању. На основу тог упадљивог двојства – имају или немају – Џејн Гишијер просуђује: "Наши подаци наговештавају да би могли да буду приписани једном гену".

Истовремено, налази поткрепљују шаљиву тврдњу да су људи што су старији изложени више променама способности препознавања и именовања. Очевидно је да су неколики од старијих испитаника стално бркали тонове с повисилицом – обично "де" чули као полуповишено или полуповишено "а" као "бе".

Научници за то највише окривљују базиларну опну, треперећи део унутрашњег уха названог пуж, који преноси поруке слушном мозгу преко ћелијских трепљи на површини и временом постаје савитљивији.

Занимљива је, међутим, веома распрострањена погрешка код многих учесника са савршеним осећајем који су помешали поједине тонове, а нарочито полуповишено "ге" као "а". Истраживачи објашњавају да се код ових појединаца, у суштини, појављују извесна ограничења у опсегу звучне учесталости за различите ноте, зато им се учини да су неке малчице више него што јесу. Можда се одгонетка крије у томе да се нота "а" навелико користи за подешавање већине музичких инструмената, због чега су људи научили да се несвесно прилагоде нешто ширем распону и да је упамте као "а".

У следећем кораку научници намеравају да изаберу од 100 до 200 оних са савршеним осећајем за тонове и да упореде с родитељима са истим даром. Сваком пару ће узети крв да би прочитали одсечак ДНК и открили да ли се то, заиста, наслеђује.

Џејн Гишијер каже да се неће изненадити ако сазна да један ген надзире савршен слух, али наглашава да није све у пореклу (природи). Уплетена је, свакако, средина: неко може да буде наследно предодређен, а да га никад не стекне уколико од најранијег детињства не вежба музику.