Шампионска титула права круна сезоне

На финалном турниру кошаркашке Евролиге у Мадриду одржаном претпрошлог викенда, десеторица најбољих играча сезоне, по двојица са сваке позиције, подељени су у идеалну и другу петорку. Од центара, у првој постави се нашао Таукерамикин Бразилац Сплитер, а у другој постави Никола Пековић из Партизана, једини из „ТОП 10” који није играо на завршном скупу.

Сплитер је добио предност у гласању навијача из целог света и новинарског жирија, упркос томе што је имао битно мању „минутажу” и учинке, а и његов тим није направио корак више у односу на претходне године, за разлику од џиновског скока „црно-белих”. Гледано из перспективе од пре почетка сезоне, избор за другог центра најјачег континенталног клупског такмичења је изузетан успех, али после свега би се рекло да је Пековић на терену заслужио и више.

– Никада не истичем себе и своју игру, па ни сада нисам нешто киван, ни на кога. Поштујем и то мишљење које је било да сам за другу петорку Евролиге. Ни не размишљам о тим стварима, моје је да играм... Ево, не знам каква ми је тренутно статистика у првенству, каже Никола Пековић, играч који је обележио кошаркашку сезону не само на овим просторима.

Како сада гледате на борбу за „фајнал фор”, на трећу утакмицу четвртфинала са Таукерамиком?

– Играли смо код њих, било је како је било... Знали смо да су они фаворити, пре тога они су три пута заредом били на „фајнал фору”. Нема враћања на то, ми смо постигли изванредан резултат, надам се да ће Партизан и следеће године догурати тако далеко. Можда и даље.

Ове сезоне није било много пораза, па ни више тешких тренутака. Да ли су ти дани после Виторије били најтежи?

– Јесу, јесу... Стварно смо имали успешну сезону, иако се тако завршило. Било нам је јако тешко у тим тренуцима. Доста смо коментарисали међу собом. Али, трудили смо се да што пре заборавимо утакмице са Таукерамиком, јер смо морали да се окренемо НЛБ и нашој лиги и то смо и урадили.

Пред Вама је борба за седму узастопну титулу у Суперлиги, која би донела ново учешће у Евролиги. Велика већина очекује да се „прошетате” до трофеја. Има ли и страха због таквих очекивања?

– Нема страха, али је најтеже играти када сви већ унапред виде да смо ми добили. Људи мисле да ћемо ми све да победимо са 20, 30 поена разлике, а то уопште није тако лако. Сви тренирају, играју кошарку, нико неће да каже ево дошли су ови из Партизана, изгубићемо толико и толико, него баш имају огроман мотив против нас. Поготову сад пошто смо постигли оволике успехе. Сви онда имају максималну жељу, док ми морамо да имамо концентрацију. А било нам је мало теже да је вратимо после свих тих утакмица у Евролиги. Не бих издвајао ниједну екипу као главног конкурента, сви су квалитетни. И ФМП, Хемофарм, Звезда, Војводина, имају јако добре играче.

У последње време сте у фокусу и због тога што на лето одлазите из Партизана. Из менаџерске агенције која Вас заступа пре две седмице је речено да ћете прећи у грчки Панатинаикос, осим ако се не пласирате високо на тзв. драфту за НБА лигу, уколико се тамо прво будете пријавили. Има ли неких промена?

– Тако је како су рекли. Стварно не знам да ли ћу изаћи на „драфт”, од њих зависи. Где ми кажу, тамо ћу да играм... Сада, размишљам само да изгурам ову сезону са Партизаном, да се што боље заврши за клуб.

Учите ли неки страни језик?

Само енглески. Већ четврту годину играм са Американцима у тиму, па сам га тако учио.

Са каквим емоцијама играте, знајући да одлазите после толико успешних година?

Од почетка сезоне играм са истим осећањима, али сада можда и са још већом жељом, јер морамо да завршимо посао како је потребно. Остало је да после Купа и НЛБ лиге освојимо и титулу, она недостаје да комплетирамо трофеје. Била би то права круна ове сезоне.

Ове године је у „Пиониру” пао Панатинаикос, и раније су ту губили практично сви Партизанови бивши тренери и играчи. Можете ли да замислите да ускоро са новим тимом изгубите овде?

– Свашта може да се деси, многи су овде пали...

Неће бити лако поновити ову сезону, од Вас се сада много очекује. И већина ривала пре важних мечева каже да је најважније да Ви будете заустављени, колико је онда тешко играти?

– Увек се трудим да помогнем што више могу, а да ли ћу ја убацити највише кошева, или неко други, није важно. Баш због тога, тимске игре и јединства смо и постигли овакав резултат. Стварно смо изузетна целина. О следећој сезони нисам размишљао, али знам шта ме чека у иностранству и из искуства бивших саиграча са којима сам у контакту. Где год убудуће будем играо, даваћу све што је у оквиру мојих могућности и поштовати захтеве тренера. Ово ми је била трећа сезона у Евролиги, а увек су са друге стране били играчи са много већим искуством, зато су били тешки дуели са свима. Моје најјаче оружје је игра „у рекету”, где користим снагу и доста онога што ми је природа дала.

Физички сте били доминантни и у Евролиги. Како сте успели да развијете такву снагу?

– Одрастао сам на селу, у Бијелом Пољу тамо где сам се родио. Ту сам провео највећи део детињства и физички сам увек био мало испред осталих вршњака. Сасвим сам се развио када сам дошао у двадесете. Нисам радио ништа посебно, само оно што нормално радимо са клубом. Рад у теретани је два пута недељно, три пута у припремном периоду. Ништа нисам радио ван тога. У породици ми нико није играо кошарку, нисам ни ја хтео њоме да се бавим, него сам почео случајно. Али, и отац и ујаци су око два метра, сви смо високи и крупни.

Под утиском Ваше снаге, и судије Вам понекад престрого досуђују фаулове?

– Трудим се да не размишљам о томе шта ће они да свирају. Немамо баш ни право да причамо о судијама...Покушавам да будем, што би се рекло, изнад ситуације.

Када је реч о снази, у последње време је пар противничких играча хтело на терену да се бије са Вама. Како се суздржите?

Није то ништа страшно...

За борбу под кошевима припремате са на тренинзима на којима Вам је спаринг партнер Славко Вранеш, који је мора за многе који и само једном на утакмици морају да се сретну са њим?

– Сигурно да није лако играти против човека који је висок 230 сантиметара, и мени и њему тренинзи значе пуно за наш напредак. Стварно је тешко пребацити га из игре „један на један”, али против њега вежбам за центре који су виши од мене и много ми је лакше на следећим утакмицама.

Кошаркашки „плеј–оф” почеће убрзо по завршетку фудбалског првенства које је сада у центру пажње. Пратите ли трку фудбалера Партизана и Звезде?

– Редовно пратим, стварно је неизвесна борба за титулу. Мислим да ће тако да буде до самог краја. Фудбалери Партизана прославили су освајање Купа певајући заједно са навијачима, слично смо чинили и ми ове сезоне. Заиста и једни и други имамо специфичан однос са навијачима Партизана.

Пратите фудбал, а како је са књигама? Тренер Вујошевић каже да се Ви највише од свих играча обрадујете када Вам их поклања за рођендане и Нове године?

– Ако тренер каже да је тако, онда је тако...

Г. Ковачевић
---------------------------------------------------------------

Могућ изузетно јак тим Црне Горе

Ових дана је било актуелна вест да ће за репрезентацију Црне Горе можда играти Звездин Американац Кук. До наступа има још времена, али који би могли да буду домети на првом Европском првенству на којем будете учествовали?

– Гледајући у односу на имена са прошлогодишњег ширег списка, када би била комплетна, то би била изузетно јака репрезентација. Међутим, прво мора да се скупи тај тим, још не знамо који ће се све играчи одазвати. Предстоје нам прво квалификације.

---------------------------------------------------------------

Пет трофеја с Партизаном

ДАТУМ И МЕСТО РОЂЕЊА: 3. јануар 1986, Бијело Поље, Црна Гора. ВИСИНА: 210 сантиметара. ТЕЖИНА: 107 килограма. КЛУБОВИ: Јуниор (Подгорица) 2001 – 2002, Атлас (Београд) 2002 – 2005, Партизан 2005 – 2008. ТРОФЕЈИ: са Партизаном две титуле првака државе, два победничка трофеја НЛБ лиге, један национални Куп „Радивоја Кораћа”; са младом репрезентацијом Србије и Црне Горе бронзана медаља на Европском првенству 2005. у Русији и „злато” на истом такмичењу 2006. године у Турској.