Šampionska titula prava kruna sezone

Na finalnom turniru košarkaške Evrolige u Madridu održanom pretprošlog vikenda, desetorica najboljih igrača sezone, po dvojica sa svake pozicije, podeljeni su u idealnu i drugu petorku. Od centara, u prvoj postavi se našao Taukeramikin Brazilac Spliter, a u drugoj postavi Nikola Peković iz Partizana, jedini iz „TOP 10” koji nije igrao na završnom skupu.

Spliter je dobio prednost u glasanju navijača iz celog sveta i novinarskog žirija, uprkos tome što je imao bitno manju „minutažu” i učinke, a i njegov tim nije napravio korak više u odnosu na prethodne godine, za razliku od džinovskog skoka „crno-belih”. Gledano iz perspektive od pre početka sezone, izbor za drugog centra najjačeg kontinentalnog klupskog takmičenja je izuzetan uspeh, ali posle svega bi se reklo da je Peković na terenu zaslužio i više.

– Nikada ne ističem sebe i svoju igru, pa ni sada nisam nešto kivan, ni na koga. Poštujem i to mišljenje koje je bilo da sam za drugu petorku Evrolige. Ni ne razmišljam o tim stvarima, moje je da igram... Evo, ne znam kakva mi je trenutno statistika u prvenstvu, kaže Nikola Peković, igrač koji je obeležio košarkašku sezonu ne samo na ovim prostorima.

Kako sada gledate na borbu za „fajnal for”, na treću utakmicu četvrtfinala sa Taukeramikom?

– Igrali smo kod njih, bilo je kako je bilo... Znali smo da su oni favoriti, pre toga oni su tri puta zaredom bili na „fajnal foru”. Nema vraćanja na to, mi smo postigli izvanredan rezultat, nadam se da će Partizan i sledeće godine dogurati tako daleko. Možda i dalje.

Ove sezone nije bilo mnogo poraza, pa ni više teških trenutaka. Da li su ti dani posle Vitorije bili najteži?

– Jesu, jesu... Stvarno smo imali uspešnu sezonu, iako se tako završilo. Bilo nam je jako teško u tim trenucima. Dosta smo komentarisali među sobom. Ali, trudili smo se da što pre zaboravimo utakmice sa Taukeramikom, jer smo morali da se okrenemo NLB i našoj ligi i to smo i uradili.

Pred Vama je borba za sedmu uzastopnu titulu u Superligi, koja bi donela novo učešće u Evroligi. Velika većina očekuje da se „prošetate” do trofeja. Ima li i straha zbog takvih očekivanja?

– Nema straha, ali je najteže igrati kada svi već unapred vide da smo mi dobili. Ljudi misle da ćemo mi sve da pobedimo sa 20, 30 poena razlike, a to uopšte nije tako lako. Svi treniraju, igraju košarku, niko neće da kaže evo došli su ovi iz Partizana, izgubićemo toliko i toliko, nego baš imaju ogroman motiv protiv nas. Pogotovu sad pošto smo postigli ovolike uspehe. Svi onda imaju maksimalnu želju, dok mi moramo da imamo koncentraciju. A bilo nam je malo teže da je vratimo posle svih tih utakmica u Evroligi. Ne bih izdvajao nijednu ekipu kao glavnog konkurenta, svi su kvalitetni. I FMP, Hemofarm, Zvezda, Vojvodina, imaju jako dobre igrače.

U poslednje vreme ste u fokusu i zbog toga što na leto odlazite iz Partizana. Iz menadžerske agencije koja Vas zastupa pre dve sedmice je rečeno da ćete preći u grčki Panatinaikos, osim ako se ne plasirate visoko na tzv. draftu za NBA ligu, ukoliko se tamo prvo budete prijavili. Ima li nekih promena?

– Tako je kako su rekli. Stvarno ne znam da li ću izaći na „draft”, od njih zavisi. Gde mi kažu, tamo ću da igram... Sada, razmišljam samo da izguram ovu sezonu sa Partizanom, da se što bolje završi za klub.

Učite li neki strani jezik?

Samo engleski. Već četvrtu godinu igram sa Amerikancima u timu, pa sam ga tako učio.

Sa kakvim emocijama igrate, znajući da odlazite posle toliko uspešnih godina?

Od početka sezone igram sa istim osećanjima, ali sada možda i sa još većom željom, jer moramo da završimo posao kako je potrebno. Ostalo je da posle Kupa i NLB lige osvojimo i titulu, ona nedostaje da kompletiramo trofeje. Bila bi to prava kruna ove sezone.

Ove godine je u „Pioniru” pao Panatinaikos, i ranije su tu gubili praktično svi Partizanovi bivši treneri i igrači. Možete li da zamislite da uskoro sa novim timom izgubite ovde?

– Svašta može da se desi, mnogi su ovde pali...

Neće biti lako ponoviti ovu sezonu, od Vas se sada mnogo očekuje. I većina rivala pre važnih mečeva kaže da je najvažnije da Vi budete zaustavljeni, koliko je onda teško igrati?

– Uvek se trudim da pomognem što više mogu, a da li ću ja ubaciti najviše koševa, ili neko drugi, nije važno. Baš zbog toga, timske igre i jedinstva smo i postigli ovakav rezultat. Stvarno smo izuzetna celina. O sledećoj sezoni nisam razmišljao, ali znam šta me čeka u inostranstvu i iz iskustva bivših saigrača sa kojima sam u kontaktu. Gde god ubuduće budem igrao, davaću sve što je u okviru mojih mogućnosti i poštovati zahteve trenera. Ovo mi je bila treća sezona u Evroligi, a uvek su sa druge strane bili igrači sa mnogo većim iskustvom, zato su bili teški dueli sa svima. Moje najjače oružje je igra „u reketu”, gde koristim snagu i dosta onoga što mi je priroda dala.

Fizički ste bili dominantni i u Evroligi. Kako ste uspeli da razvijete takvu snagu?

– Odrastao sam na selu, u Bijelom Polju tamo gde sam se rodio. Tu sam proveo najveći deo detinjstva i fizički sam uvek bio malo ispred ostalih vršnjaka. Sasvim sam se razvio kada sam došao u dvadesete. Nisam radio ništa posebno, samo ono što normalno radimo sa klubom. Rad u teretani je dva puta nedeljno, tri puta u pripremnom periodu. Ništa nisam radio van toga. U porodici mi niko nije igrao košarku, nisam ni ja hteo njome da se bavim, nego sam počeo slučajno. Ali, i otac i ujaci su oko dva metra, svi smo visoki i krupni.

Pod utiskom Vaše snage, i sudije Vam ponekad prestrogo dosuđuju faulove?

– Trudim se da ne razmišljam o tome šta će oni da sviraju. Nemamo baš ni pravo da pričamo o sudijama...Pokušavam da budem, što bi se reklo, iznad situacije.

Kada je reč o snazi, u poslednje vreme je par protivničkih igrača htelo na terenu da se bije sa Vama. Kako se suzdržite?

Nije to ništa strašno...

Za borbu pod koševima pripremate sa na treninzima na kojima Vam je sparing partner Slavko Vraneš, koji je mora za mnoge koji i samo jednom na utakmici moraju da se sretnu sa njim?

– Sigurno da nije lako igrati protiv čoveka koji je visok 230 santimetara, i meni i njemu treninzi znače puno za naš napredak. Stvarno je teško prebaciti ga iz igre „jedan na jedan”, ali protiv njega vežbam za centre koji su viši od mene i mnogo mi je lakše na sledećim utakmicama.

Košarkaški „plej–of” počeće ubrzo po završetku fudbalskog prvenstva koje je sada u centru pažnje. Pratite li trku fudbalera Partizana i Zvezde?

– Redovno pratim, stvarno je neizvesna borba za titulu. Mislim da će tako da bude do samog kraja. Fudbaleri Partizana proslavili su osvajanje Kupa pevajući zajedno sa navijačima, slično smo činili i mi ove sezone. Zaista i jedni i drugi imamo specifičan odnos sa navijačima Partizana.

Pratite fudbal, a kako je sa knjigama? Trener Vujošević kaže da se Vi najviše od svih igrača obradujete kada Vam ih poklanja za rođendane i Nove godine?

– Ako trener kaže da je tako, onda je tako...

G. Kovačević
---------------------------------------------------------------

Moguć izuzetno jak tim Crne Gore

Ovih dana je bilo aktuelna vest da će za reprezentaciju Crne Gore možda igrati Zvezdin Amerikanac Kuk. Do nastupa ima još vremena, ali koji bi mogli da budu dometi na prvom Evropskom prvenstvu na kojem budete učestvovali?

– Gledajući u odnosu na imena sa prošlogodišnjeg šireg spiska, kada bi bila kompletna, to bi bila izuzetno jaka reprezentacija. Međutim, prvo mora da se skupi taj tim, još ne znamo koji će se sve igrači odazvati. Predstoje nam prvo kvalifikacije.

---------------------------------------------------------------

Pet trofeja s Partizanom

DATUM I MESTO ROĐENjA: 3. januar 1986, Bijelo Polje, Crna Gora. VISINA: 210 santimetara. TEŽINA: 107 kilograma. KLUBOVI: Junior (Podgorica) 2001 – 2002, Atlas (Beograd) 2002 – 2005, Partizan 2005 – 2008. TROFEJI: sa Partizanom dve titule prvaka države, dva pobednička trofeja NLB lige, jedan nacionalni Kup „Radivoja Koraća”; sa mladom reprezentacijom Srbije i Crne Gore bronzana medalja na Evropskom prvenstvu 2005. u Rusiji i „zlato” na istom takmičenju 2006. godine u Turskoj.