Немогућ једино савез демократа и радикала

Грађани Србије бирали су јуче власт на свим нивоима – локалну, покрајинску и републичку. Право гласа имало је 6.749.688 бирача, за које је отворено 8.682 бирачка местa, а, како је саопштила Републичка изборна комисија, до 18 часова на биралишта је изашло 46,41 одсто бирача. Највећи одзив, према РИК-у, забележен је у централној Србији-46,41 одсто, а у Војводини је гласало 45,40 одсто бирача. Бројање гласова почело је одмах после затварања бирачких места, а коначне резултате избора РИК је дужан да саопшти у року од 96 сати.

Према подацима РИК-а, у Београду је до 18 часова гласало 45,61 одсто бирача, а на Косову и Метохији 38,37 одсто. Мада је у РИК-у, на основу првог пресека одзива бирача око 10 часова, процењено да ће одзив бити већи него на председничким изборима, излазност се после поднева смањивала, па је до 18 часова одзив бирача на парламентарним изборима био за 10 одсто мањи него у другом кругу председничких избора који су одржани 3. фебруара.

Према подацима Центра за слободне изборе и демократију (Цесид) до 17 часова гласало је 42,7 одсто бирача.Извршни директор Цесида Зоран Лучић рекао је на конференцији за новинаре да је излазност четири одсто на сат што је мање него на претходним изборима када је излазност била пет или шест одсто на сат. Као један од разлога за слабију излазност бирача у поподневним часовима наведено је интересовање за финални меч тениског турнира у Риму, где је наступао наш најбољи тенисер Новак Ђоковић.

По затварању биралишта, Републичка изборна комисија има рок од 96 сати да саопшти коначне резултате парламентарних избора, дакле до четвртка, 15. маја у поноћ. Одмах после тога почиње да тече рок од 30 дана за конституисање Скупштине Србије. Од тренутка када то буде учињено, парламентарне странке имају 90 дана да се договоре о формирању владе. У супротном, скупштина би била распуштена и били би расписани нови избори. Претходна влада је, да подсетимо, формирана буквално неколико минута пред истицање законског рока.

После синоћњег затварања бирачких места тешко је проценити да ли нам поново предстоји дуготрајно и мучно међупартијско ценкање или ће владајућа коалиција брзо бити формирана.

Наиме, током кампање могло се чути да су већ направљени неки договори (између Демократске странке Србије, Нове Србије и Српске радикалне странке), али су такве вести брзо демантоване, иако ни радикали ни народњаци нису скривали да им се таква комбинација чини најпривлачнијом.

Наиме, лидер радикала Томислав Николић отворено је више пута изјављивао да ће после избора понудити лидеру ДСС-а Војиславу Коштуници да заједно праве владу, не искључујући могућност чак ни да Коштуници као мањинском партнеру понуди и премијерску позицију.

Он је поводом писања неких медија да је председник СРС-а Војислав Шешељ одобрио да ако радикали победе на изборима премијер буде Војислав Коштуница, рекао да „прихвата да живот доноси коалиције и да у коалицијама мањи, чешће, пре остваре оно што би желели него велики”. Како је рекао пре петнаестак дана, разговори након избора мораће да буду отворени, а СРС и будући коалициони партнер мораће да буду спремни на многа одрицања.

И Велимир Илић, лидер НС-а, рекао је да се мора поштовати изборна вољу народа, а ако тај народ бира радикале, онда су они у игри.

Чини се да су у у протеклих неколико година Илић и Николић закопали ратне секире (Илић је говорио да је Николић као потпредседник владе 1999. године добро знао зашто је дат налог да он буде убијен, док је лидер радикала говорио да би, да је на месту Коштунице, сменио Илића, јер брука Србију).

Као друга изгледна постизборна комбинација помиње се савез Листе за европску Србију – Борис Тадић и Либерално-демократске партије Чедомира Јовановића. Јовановић је током кампање више пута поновио да му је прихватљив савез с некадашњим страначким колегама, али под одређеним условима.

Како је недељу дана уочи избора за „Политику” рекао лидер ЛДП-а они који рачунају на подршку његове странке мораће да кажу шта очекују од те владе и који су послови којима ће се та влада бавити. За ЛДП, како каже, није свеједно ко ће бити премијер будуће владе. Јовановић је у више наврата поновио да неће правити владу с Тадићем по Коштуничиним принципима и да би волео да чује кога лидер демократа има на уму као кандидата за премијера. Такође, ЛДП се оштро противила гасном споразуму с Русијом који су подржали ДС и Г17 плус па је пред Владом Србије организовала протест пре три дана када се овај споразум нашао на дневном реду седнице владе.

С друге стране, ни Тадић није искључио могућност сарадње с ЛДП-ом, али под условом да та странка промени своју политику према Косову, (што, узгред речено, и ЛДП тражи од ДС-а). Тадић, како је најавио, остаје веран принципима на којима је формирана и претходна влада на чијем је челу био Коштуница (народњаци и демократе се, иначе, узајамно оптужују за одустајање од те, заједнички формиране, политике). А то значи очување територијалног интегритета и суверенитета Србије, европске интеграције, окончање сарадње с Хашким трибуналом, економија и животни стандард и борба против криминала и корупције.

Аналитичари и истраживачи јавног мњења, међутим, процењивали су да ниједан од ова два блока неће имати потребну већину у парламенту без трећег партнера, а за ту улогу је виђена коалиција окупљена око Социјалистичке партије Србије (са социјалистима су и Партија уједињених пензионера Србије и Јединствена Србија).

Социјалисти сада, чини се, имају највећи коалициони потенцијал. Наиме, сматра се да могу да праве коалицију са оба велика блока, као што је то после прошлогодишњих избора био случај с ДСС-ом. Лидер социјалиста Ивица Дачић је изразио жељу да одлуку о томе с ким ће донесе у договору с ДСС-ом, а раније се већ изјашњавао да му је коалиција ДСС – СРС – СПС програмски најближа. Ипак, радикали не помињу социјалисте као могуће партнере, а Томислав Николић је у последњим данима кампање рекао да му је „неприхватљиво што се социјалисти представљају као странка која може и с њима и с ДС-ом”. С друге стране, у блоку који се назива проевропским, социјалисти нису прихватљив партнер за ЛДП.

Аналитичари не искључују сасвим ни могућност да ДС и ДСС поново праве коалицију, иако је то тешко замислити после свега што су изговорили једни о другима. Осим тога, овога пута би договор ова два блока подразумевао да један партнер одустане од досадашње политике, пре свега кад је реч о евроинтеграцијама, што је ипак стратешко питање.

Борис Тадић није искључио евентуалне разговоре о новој влади с ДСС-ом „ако се стварно врати европском путу”. Он је објаснио да је спреман да заборави све увреде и оптужбе из предизборне кампање и да после избора разговара о формирању владе са свим странкама које су за европску будућност и очување интегритета Србије. Према његовим речима нема пожељних или непожељних партнера, већ оних с којима је могуће да се остваре циљеви који су наведени у пет принципа на којима је формирана и одлазећа влада.

Ни у ДСС-у не одбацују потпуно поновну коалицију с ДС-ом, али како је у интервјуу за „Вечерње новости” рекао потпредседник ове партије Милош Алигрудић „када неко једном одустане од политике која је заједнички договорена више не можете да му верујете. Морали бисмо много више да размислимо и да се осигурамо када бисмо с њима поново склапали било какве нове споразуме. И то би било могуће искључиво ако би они прихватили нашу политику, што значи неодустајање од Косова”, прецизирао је он.

Поред Косова, ДСС је више пута у току кампање, након је што је формирана листа „За европску Србију”, истицала да су им неприхватљиви ДС-ови коалициони партнери Лига социјалдемократа Војводине Ненада Чанка и Г17 плус Млађана Динкића. Али без ових странака тешко је замислити да би Коштуница и Тадић имали већину, будући да „експерти” на Тадићевој листи имају 60 од 250 кандидата, то јест 24 одсто. Примера ради, ако листа освоји до 100 мандата, Г17 плус ће имати 23 посланика, а ако листа освоји више, повећаће се и број места за Г17 плус. „Лигаши” ће имати загарантована три посланичка места.

Није немогуће ни да се овога пута договор не постигне, па да се иде на нове изборе. У разговору за АП Томислав Николић је устврдио да су могућа само два постизборна сценарија – њихова коалиција с Коштуницом или нови избори. Коштуница се никада није отворено изјашњавао о сарадњи с радикалима (за разлику од свог коалиционог партнера Велимира Илића), али се чини да није ни спреман за други сценарио који помиње Николић, будући да је на питање да ли је вероватна и таква могућност, одговорио да верује да ће решење бити нађено, те да није добро да после једних избора уследе други. Поставља се питање: зашто би ти други дали резултате.