Титула „лобиста године”

Ближи се крај године и време је да се лагано почну сводити рачуни, како на личном, тако и на јавном плану. Недавна оставка Саше Јанковића и његово повлачење из политичког живота поново је избацило име овог несуђеног вође опозиционог блока у први план, истакавши на тај начин његову кандидатуру за ласкаву титулу „лобисте године”. Када се подвуче црта, мора се признати како је учинак Саше Јанковића за профилисање опозиционог фронта несамерљив: сав свој политички капитал од почетних 600.000 гласова из 2017, уз огромну подршку јавних личности, преусмерио је на позиционирање Драгана Ђиласа као неформалног вође (националистичке) опозиције, успевши у том свом науму до те мере да је на крају и сам поднео оставку, схвативши ваљда да је сувишан. Управо те и такве заслуге уврстиће га у најужи круг кандидата за „лобисту године”, упркос томе што је изневерио очекивања грађанског дела демократске Србије.

Као његов противкандидат, од мноштва других, фигурира једно добро познато име: Вук Јеремић. За разлику од Јанковића, који је, условно речено, лобиста за другог, лобиста за више интересе, Јеремић је некако више лобиста за себе, нека врста самопромотора о трошку државе (тј. о трошку пореских обвезника) или, у најбољем случају, лобиста за своје породичне фирме и пројекте.

Истраживачки тим Антидота, Медијске мреже за Балкан, публиковао је у фебруару прошле године детаљну студију о Јеремићевим малверзацијама и коруптивним пословима док је био на месту министра спољних послова Србије, подневши кривичну пријаву против њега Вишем тужилаштву у априлу. Формални разлог за тужбу био је уговор који је Јеремић 2012. потписао са фирмом „Енергопројект”, а којим је држава Србија оштећена за више од 5,2 милиона евра (приликом процене вредности земљишта наших амбасада у Нигерији, Лими и Уганди није узета у обзир њихова права тржишна вредност, већ друга, вишеструко умањена).

Име Вука Јеремића „пало” је недавно и у седишту УН, где га је поменуо Хашим Тачи. Као аргумент за формирање „војске Косова” навео је одлуку Међународног суда правде у Хагу, чије је арбитражно мишљење затражио управо Вук Јеремић док се налазио на челу МСП; након објављивања по Србију неповољне одлуке поменутог суда, позиција наше земље поводом питања територијалног интегритета и суверенитета Косова знатно је отежана. Као осведочени лобиста, Јеремић то, наравно, негира; и даље тврди како је то био изузетно мудар стратешки потез, са несрећним исходом (што се тиче Тачијевог иступа у УН, и за то има одговор: то су Вучић и Тачи урадили у дослуху, њему, Јеремићу, иза леђа, да би му напакостили).

Целокупна биографија овог лобисте за властите циљеве сведочи о постојаном политичком конвертитству из личних интереса; овај најмлађи шеф дипломатије, бивши министар спољних послова у влади Бориса Тадића, своје бављење политиком отпочео је као социјалиста (у доба Милошевића), да би се после 5. октобра у земљи лажно представљао као  „Ђинђићев сарадник”, а у свету као  „главни лидер у антимилошевићевском покрету”. Током петогодишњег мандата на месту министра спољних послова из буџета Републике Србије потрошиће више од 3,6 милиона евра на своја више него луксузна путовања, где ће користити услуге ексклузивних хотелских ланаца и често изнајмљивати приватне авионе (илустрације ради, у 2014. години на Јеремићева путовања потрошено је више него на путне трошкове целокупног Министарства спољних послова); приватни летови коштали су грађане Србије између 20.000 и 30.000 евра по дипломатској мисији; рекордни износ плаћен је за лет до Етиопије – фантастичних 70.000 евра!

Иако је Јеремићева дипломатска активност била у знаку „борбе за очување територијалног интегритета Србије”, његов прави циљ био је остварење личних амбиција – како обезбедити довољно гласова међу чланицама УН за свој избор на место председавајућег Генералне скупштине УН, а потом и генералног секретара светске организације. Личне контакте и познанства искористиће за мрежу коруптивних веза, што ће доспети у јавност након хапшења Патрика Хоа, бившег министра унутрашњих послова Хонгконга, у новембру 2017. Хоа су притвориле власти САД због вишемилионске корупционашке афере, а истрагом је обухваћен и Вук Јеремић због својих веза са поменутим Хоом, као и због уплата које је овај извршио на рачун Јеремићевог ЦИРСД-а (милион долара) и његове „пи-ар агенције за консалтинг” (764.000 долара) – и то свега два месеца након што је Јеремић окончао мандат председавајућег ГС УН!

Наравно, остаје да се види каква ће улога на суђењу бити Вука Јеремића, хоће ли оправдати своје високо рангирано место у оквирима овог текста о најбољим лобистима „светле будућности у Србији” у протеклој години.

Преводилац и есејиста

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа