Titula „lobista godine”

Bliži se kraj godine i vreme je da se lagano počnu svoditi računi, kako na ličnom, tako i na javnom planu. Nedavna ostavka Saše Jankovića i njegovo povlačenje iz političkog života ponovo je izbacilo ime ovog nesuđenog vođe opozicionog bloka u prvi plan, istakavši na taj način njegovu kandidaturu za laskavu titulu „lobiste godine”. Kada se podvuče crta, mora se priznati kako je učinak Saše Jankovića za profilisanje opozicionog fronta nesamerljiv: sav svoj politički kapital od početnih 600.000 glasova iz 2017, uz ogromnu podršku javnih ličnosti, preusmerio je na pozicioniranje Dragana Đilasa kao neformalnog vođe (nacionalističke) opozicije, uspevši u tom svom naumu do te mere da je na kraju i sam podneo ostavku, shvativši valjda da je suvišan. Upravo te i takve zasluge uvrstiće ga u najuži krug kandidata za „lobistu godine”, uprkos tome što je izneverio očekivanja građanskog dela demokratske Srbije.

Kao njegov protivkandidat, od mnoštva drugih, figurira jedno dobro poznato ime: Vuk Jeremić. Za razliku od Jankovića, koji je, uslovno rečeno, lobista za drugog, lobista za više interese, Jeremić je nekako više lobista za sebe, neka vrsta samopromotora o trošku države (tj. o trošku poreskih obveznika) ili, u najboljem slučaju, lobista za svoje porodične firme i projekte.

Istraživački tim Antidota, Medijske mreže za Balkan, publikovao je u februaru prošle godine detaljnu studiju o Jeremićevim malverzacijama i koruptivnim poslovima dok je bio na mestu ministra spoljnih poslova Srbije, podnevši krivičnu prijavu protiv njega Višem tužilaštvu u aprilu. Formalni razlog za tužbu bio je ugovor koji je Jeremić 2012. potpisao sa firmom „Energoprojekt”, a kojim je država Srbija oštećena za više od 5,2 miliona evra (prilikom procene vrednosti zemljišta naših ambasada u Nigeriji, Limi i Ugandi nije uzeta u obzir njihova prava tržišna vrednost, već druga, višestruko umanjena).

Ime Vuka Jeremića „palo” je nedavno i u sedištu UN, gde ga je pomenuo Hašim Tači. Kao argument za formiranje „vojske Kosova” naveo je odluku Međunarodnog suda pravde u Hagu, čije je arbitražno mišljenje zatražio upravo Vuk Jeremić dok se nalazio na čelu MSP; nakon objavljivanja po Srbiju nepovoljne odluke pomenutog suda, pozicija naše zemlje povodom pitanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Kosova znatno je otežana. Kao osvedočeni lobista, Jeremić to, naravno, negira; i dalje tvrdi kako je to bio izuzetno mudar strateški potez, sa nesrećnim ishodom (što se tiče Tačijevog istupa u UN, i za to ima odgovor: to su Vučić i Tači uradili u dosluhu, njemu, Jeremiću, iza leđa, da bi mu napakostili).

Celokupna biografija ovog lobiste za vlastite ciljeve svedoči o postojanom političkom konvertitstvu iz ličnih interesa; ovaj najmlađi šef diplomatije, bivši ministar spoljnih poslova u vladi Borisa Tadića, svoje bavljenje politikom otpočeo je kao socijalista (u doba Miloševića), da bi se posle 5. oktobra u zemlji lažno predstavljao kao  „Đinđićev saradnik”, a u svetu kao  „glavni lider u antimiloševićevskom pokretu”. Tokom petogodišnjeg mandata na mestu ministra spoljnih poslova iz budžeta Republike Srbije potrošiće više od 3,6 miliona evra na svoja više nego luksuzna putovanja, gde će koristiti usluge ekskluzivnih hotelskih lanaca i često iznajmljivati privatne avione (ilustracije radi, u 2014. godini na Jeremićeva putovanja potrošeno je više nego na putne troškove celokupnog Ministarstva spoljnih poslova); privatni letovi koštali su građane Srbije između 20.000 i 30.000 evra po diplomatskoj misiji; rekordni iznos plaćen je za let do Etiopije – fantastičnih 70.000 evra!

Iako je Jeremićeva diplomatska aktivnost bila u znaku „borbe za očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije”, njegov pravi cilj bio je ostvarenje ličnih ambicija – kako obezbediti dovoljno glasova među članicama UN za svoj izbor na mesto predsedavajućeg Generalne skupštine UN, a potom i generalnog sekretara svetske organizacije. Lične kontakte i poznanstva iskoristiće za mrežu koruptivnih veza, što će dospeti u javnost nakon hapšenja Patrika Hoa, bivšeg ministra unutrašnjih poslova Hongkonga, u novembru 2017. Hoa su pritvorile vlasti SAD zbog višemilionske korupcionaške afere, a istragom je obuhvaćen i Vuk Jeremić zbog svojih veza sa pomenutim Hoom, kao i zbog uplata koje je ovaj izvršio na račun Jeremićevog CIRSD-a (milion dolara) i njegove „pi-ar agencije za konsalting” (764.000 dolara) – i to svega dva meseca nakon što je Jeremić okončao mandat predsedavajućeg GS UN!

Naravno, ostaje da se vidi kakva će uloga na suđenju biti Vuka Jeremića, hoće li opravdati svoje visoko rangirano mesto u okvirima ovog teksta o najboljim lobistima „svetle budućnosti u Srbiji” u protekloj godini.

Prevodilac i esejista

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista