Среда, 17.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФИЛАТЕЛИЈА

Крсна слава – Свети Стефан

Филателистичко издање „Крсна слава” у оптицају је од 3.12, садржи две марке номиналних вредности 23 динара и два ФДЦ коверта и штампано је у тиражу од по 25.000 примерака
Крсна слава – Свети Стефан
(Фотографије Пошта Србије)

Крсна слава (слава, крсно име) представља ритуал посвећен неком хришћанском свецу за кога породица верује да је њен заштитник и давалац благостања. Прослављање свеца заштитника практикује већина православних хришћанских породица на територији Србије као значајан породични празник у којем учествују појединачне породице и њихови гости – чланови ширег сродства, суседи, пријатељи. Срби доживљавају славу као начин исказивања националног идентитета и они су носиоци ове традиције, али прослављање породичног свеца заштитника практикују и православне хришћанске породице још неких етничких заједница у Србији. У дому породице се на дан славе током обављања ритуала пали славска свећа, чита молитва Оче наш и обавља ритуално сечење славског колача – који обавезно има утиснут симбол ИС ХС НИ КА – тако што се прелива вином, сече у облику крста, затим се окреће и ломи на четири дела уз подизање увис. Током ритуала изговарају се захвалности свецу и молитве за благостање. Ритуално сечење колача обављају чланови породице у свом дому, али је, с друге стране, уобичајена пракса и да се славски колач носи у цркву, а у неким породицама свештеник долази у кућу да сече славски колач. Важан део прослављања свеца заштитника јесте славска гозба која окупља породицу и њене сроднике и пријатеље. Слава је виталан елемент нашег нематеријалног културног наслеђа и 2014. године уписана је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Св. Стефан, 9. јануар – празнује се као трећи дан Божића, а неке породице га празнују и као своју породичну славу. Обичај је да се на тај дан божићна слама износи из куће. 

Мотив на марки: Свети Стефан (икона, крај 19. или почетак 20. века, Сомбор), славски колач, кандило и шаралица слово.

Мотив на коверту: Свети Стефан (икона, 19 век (?), Дебељача). За мотиве марака и коверата коришћене су фотографије експоната Етнографског музеја у Београду, аутора Иване Масниковић Антић МА.

Стручна сарадња: Етнографски музеј у Београду.

Графичка обрада марака: Анамари Бањац, академски сликар.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.