Резултати са Космета тек данас

Косовска Митровица – На територији јужне српске покрајине, гласање је јуче протекло без проблема, осим што је једно бирачко местоу селу Бање, у општини Србица, затворено због инцидента до коjег је дошло још јуче ујутро. Од укупно 115.054 грађана са правом гласа на територији Косова и Метохије, који су своје бирачко право могли да остваре на 279 бирачких места и 16 посебних која су отворена за интерно расељена лица на Космету, до 18 сати гласало је 38,73 одсто.  Највећа излазност забележена је у Косовско-поморавском округу, (55,62 одсто), док је најмања излазност у Призренском округу, где је изашло 16,51 одсто бирача. Веома мала излазност бележи се и овога пута у Косовској Митровици, где је до 18 часова изашло 24,12 одсто уписаних грађана, а како је објаснио Вељко Одаловић, координатор за спровођење избора на КиМ и члан Републичке изборне комисије, излазност је овако мала јер је у бирачком списку и више хиљада Албанаца.

На конференцији за новинаре која јејуче касно поподне одржана у Бошњачкој махали у Координационом центру за КиМ чуло се да је Кфор подизао безбедност на виши ниво, а могло се приметити да јевојска НАТО-а јуче појачано контролисала виталне деонице на територији северног Косова, где су у саобраћајним контролама возачи и путници легитимисани, а возила претресана.

На питање „Политике” да ли постоји могућност да на Космету буде формирана српска скупштина Косова и Метохије, како је недавно најавио Марко Јакшић, Одаловић је казао да тиме не би желео да спекулише. „Нисам сигуран да то може бити, али ако буду расписани избори за покрајински парламент, РИК ће то технички пропратити”.

Вељко Одаловић је такође подсетио да је последња скупштина КиМ распуштена 5. јула 1990. године, и да ова покрајина није имала парламент пуних осам година, тачније до 1998. године када је формирано привремено Извршно веће КиМ које је због доласка војне и цивилне мисије на Космет функционисало само две године.

У јучерашњој изјави за „Политику” Ђерђ Какук, портпарол Унмика у Приштини, казао је да Унмик неће признати локалне изборе на територији Космета. „Нећемо признати резултате избора зато што су у супротности са Резолуцијом 1244 СБ УН”, био је изричит Какук.

На наше инсистирање да објасни како су привремене косметске институције могле да организују прошлогодишње новембарске изборе уз дозволу Унмика, па се тако догодило да цивилна мисија има двоструке аршине, портпарол Унмика је био категоричан.

– Унмик је пренео надлежност на Централну изборну комисију Косова (ЦИК). Нашу примедбу да је то изборно тело такође под ингеренцијом привремене косметске власти, Какук даље није желео да коментарише.

Биљана Радомировић

----------------------------------------------------------

Битка за легитимитет

Косовски Срби први пут од 1999.године гласали су за локалне органе власти у покрајини. Унмик и власт у Приштини тврде да неће признати резултате локалних избора: заменик косовског премијера Хајредин Кучи рекао је Би-Би-Сију да српске власти „неће добити прилику да изграде нове институције као резултат ових избора^”, али британска агенција додаје да се Срби спремају да „управо то учине”. Улог у овој препирци између Београда и Унмика већи је него што се на први поглед чини: српска страна ће нове, легитимне локалне органе власти (Срби су претходно бојкотовали изборе које је организовала Приштина са дозволом Унмика) користити као аргумент да Приштина нема контролу над целином своје територије, што може бити важно јесенас на заседању Генералне скупштине УН, на ком ће бити речи и о Косову. Организацију локалних избора власти Резолуција 1244 поверила је Унмику, али српска страна тврди да је Унмик прекршио договор тиме што је то право пренео на органе власти Косова.

Би-Би-Си је јавио да је куриозитет ових избора и то што се „Албанци, који су 2001. избегли из Прешевске долине и од тада на Косову живе као избеглице, подстичу да гласају за албанске странке које се надмећу на српским изборима. Припремљени су специјални аутобуси за Албанце да иду да гласају у Србију”.

П. Р.