За чланство у ЕУ 42 одсто грађана Србије

БРИСЕЛ – Последња анкета коју је спровела Европска комисија указује на чињеницу да међу земљама чланицама ЕУ постоји подела на оне које подржавају и оне које се противе даљем проширењу Уније.

Када је реч о грађанима пет земаља кандидата за чланство они и даље претежно сматрају да је чланство у ЕУ добро за њихове државе.

Међу онима који највише подржавају наставак процеса проширења ЕУ налазе се Шпанци, чијих је чак 71 процената грђана изјавило да је за улазак нових чланица.

Следе Пољска и Литванија са 66 процената, Румунија са 65 одсто, а у Мађарској и Хрватској подршка проширењу износи 62, односно 61 проценат.

Међу земљама ЕУ чији се грађани у највећој мери противе ширењу ЕУ су Финска са 64 процената гласова против и Француска са негативних 62 одсто одговора испитаника.

Међу земљама кандидатима за чланство у ЕУ највећа подршка уласку у европску породицу је у Албанији 93 процента. Следи Македонија са 58 процената, у Црној Гори подршка је 45 процената, док је у Србији 42 одсто испитаника одговорило да подржава чланство у ЕУ. Истовремено 22 одсто грађана Србије сматра да би то била лоша одлука, преноси Танјуг.

На питање да ли би генерално гледано чланство у ЕУ донело добробит за њихове земље 56 одсто грађана Србије то види тако, док 29 одсто има негативно мишљење по том питању.

И о том питању најпозитивнији однос имају грађани Албаније, њих чак 95 процената види добробит од уласка земље у ЕУ. За њима следи Македонија са 71 процентом позитивних одговора и Црна Гора са 61 одсто.

У последњем Еуробарометру за јесен 2018. године грађани земаља кандидата за чланство, четири земље Западног Балкана и Турска, одговарали су на иста питања која су била постављења и грађанима ЕУ о квалитету живота.

Већина грађана земаља Западног Балкана слаже се са грађанима земаља чланица ЕУ да су највећи проблеми са којима се тренутно суочавају у области економије и породице, односно државе и да брину због незапослености.

Када је у питању поверење у медије мишљења грађана и ЕУ и Западног Балкана су подељена на оне који им верују односно не верују. У Србији, када су писани медији у питању, 28 процента грађана изјавило је да им верује, док је 62 процента одговорило негативно. Највише поверења у писане медије у ЕУ имају скандинавске земље, Холандија, Немачка и Аустрија, а најмање Грчке, Бугарске и Кипар.

Најмање поверења грађани ЕУ у области информисања дају Интернету. Када је реч о поверењу у националне владе земаља и у ЕУ и на Западном Балкану има више оних који су изразили неповерење.

На нивоу ЕУ 59 посто грађана нема поверење односно њих 35 процената претежно верују властима.

У Србији подршка влади је нешто већа и износи 37 процената у односу на 55 одсто оних који претежно немају поверења у власт.