Демократе прве и у Београду

Као и на парламентарним изборима, партије окупљене око Демократске странке под називом За европски Београд–Борис Тадић освојиле су највише гласова и у престоници, што је био повод за синоћње славље присталица ове коалиције на улицама у центру града.

Према прелиминарним резултатима Градске изборне комисије, објављеним око поноћи, на основу обрађених 12,38 одсто бирачких места листа коалиција За европски Београд – Борис Тадић освојила је 40,44 одсто гласова. Српска радикална странка добила је 31,74 одсто гласова, коалиција ДСС–НС 12,12 одсто, ЛДП 7,95, а коалиција СПС–ПУПС–ЈС 5,26 одсто гласова.

На синоћњим изборима било је неважећих 1,33 одсто гласачких листића што је више него што су укупно освојиле странке које нису успеле да прескоче цензус. Зелена странка освојила је 0,44 одсто гласова, Покрет снага Србије – Богољуб Карић 0,31 одсто, Народна радикална странка 0,15 одсто, Ромска партија уједињења 0,14 и Ромске партије Срђан Шајн – Ромска партија и Ромски покрет обнове 0,11 одсто.

Према информацијама ГИК, од синоћ око поноћи, излазност бирача у Београду била је 60,19 одсто што је готово двоструко више него на локалним изборима 2004. године. Истовремено организовање републичких избора несумњиво је утицало на овако велику заинтересованост грађана да гласају.

Славећи победу присталице Листе за европски Београд окупиле су се испред седишта Градског одбора Демократске странке на Теразијама, испод балкона где им обратио Борис Тадић, председник Србије, и Драган Ђилас, кандидат коалиције за градоначелника. Саобраћај је заустављен у центру града код Трга Републике, а окупљени су поздрављали грађане који су кружили градом у аутомобилима и сиренама прослављали победу ове коалиције.

– Победа листе За европски Београд велика је победа свих нас – изјавио је Ђилас и позвао све окупљене да аплаузом одају почаст преминулом градоначелнику Београда Ненаду Богдановићу који је, како је рекао, много урадио за престоницу.

Грађани су јуче имали прилику да на четири године, поред 110 одборника за градски парламент бирају и одборнике за 17 општина. Право гласа имало је 1.517.783 бирача и то на 1.147 бирачких места.

Прве рачунице већ показују да ниједна листа неће моћи сама да формира власт у Београду. За сада је ипак тешко проценити да ли ће досадашња градска коалиција ДС–ДСС–НС–Г17 плус, која је добро функционисала, опстати и у наредном мандату. Наиме, градски функционери ових партија у изборној кампањи углавном нису искључивали да би и у наредном мандату могли да обнове добре партнерске односе, а тог принципа држали су се и након објављивања првих, незваничних резултата избора.

Зоран Алимпић, в. д. градоначелника у изјави за Студио „Б” рекао је да би био непоштен када би казао да није задовољан досадашњом сарадњом са ДСС.

– Рано је говорити о могућим партнерима у градском парламенту, али што се мене тиче они су добродошли. Сада је важно што пре заказати седницу Скупштине града. Ако су грађани дали више од 40 процената подршку нашој коалицији јасно је да ће градоначелник бити из ДС-а, односно Драган Ђилас– истакао је Алимпић.

Он је истакао да је сада је готово двоструко више Београђана гласало за коалицију ДС–Г17 плус него за Демократску странку на локалним изборима 2004. године. Како је рекао, то је јако тешко остварити када сте на власти, а овакви резултати говоре да су Београђани задовољни како је град вођен у протекле четири године.

Председник београдског одбора ДСС-а Ненад Коматина, рекао је да је очекивао да ће његова странка добити већу подршку међу бирачима.

– Признајем да сам мало разочаран. Трудили смо се да дамо све од себе, али мислим да смо можда били утопљени у ову коалицију па се успеси наших кандидата нису довољно видели– рекао је Коматина одбијајући да конкретно одговори на питање да ли ће ДСС и надаље делити власт са ДС у главном граду.

Логика бројева указује да би демократе са Г17 плус тешко могле да образују владу само са ЛДП-ом и поред тога што је ова странка боље прошла у Београду него на изборима за Скупштину Србије.

Теоретски постоји и могућност да владу у Београду направи коалиција СРС–ДСС–НС и СПС. У том случају градоначелник би највероватније био Александар Вучић.

Један високи функционер ДСС-а, који је желео да остане анониман, на питање колико је вероватна коалиција с радикалима у Београду, одговорио је за „Политику” да не би било логично да се направи коалиција са СРС, јер у већини београдских општина управо локални функционери ДСС-а пишу решења и налажу уклањање бесправно постављених киоска, који су, с друге стране, обележје радикалске власти.

Ипак, то још не значи да ће његов став делити и централа странке, чији је лидер Војислав Коштуница синоћ назначио да на републичком нивоу неће правити савез са демократама.

Ови избори за одборнике Скупштине града Београда први пут су одржани у складу са новим Законом о главном граду. Овога пута другог круга неће бити, а ко ће бити нови градоначелник Београда одлучиће одборници будућег градског парламента.

Градска изборна комисија дужна је да у року од 24 сата од затварања бирачких места објави резултате избора. Вршилац дужности градоначелника Београда има обавезу да у року од 15 дана, од објављивања изборних резултата, закаже конститутивну седницу нове градске скупштине, што не значи да она до тада мора да буде и одржана.

Рок за конституисање градске скупштине је два месеца од дана објављивања резултата избора, а под формирањем парламента сматра се избор Верификационе комисије која потврђује мандате новоизабраних одборника, избор секретара и председника скупштине. Од конституисања Скупштине града Београда, у року од месец дана требало би изабрати њене извршне органе, а то значи градоначелника и Градско веће. Градска скупштина има рок од три месеца од конституисања да усвоји и Статут града, а уколико се у року од два месеца не конституише градска скупштина или уколико се у року од три месеца не изаберу извршни органи, закон предвиђа да Влада Србије може да уведе привремене мере. У Београду се на локалним изборима надметало десет изборних листа странака и коалиција.

 Д. Спаловић – И. Албуновић

---------------------------------------------------------------

Потписи и гласови

ЧАК три изборне листе освојиле су мање гласова, него што су РИК предале потписа за кандидатуру. Да би им се име нашло на гласачком листићу требало је да доставе “парафе” најмање 10.000 бирача, а Демократска заједница Србије на изборима је добила 5.828 гласова, Социјалдемократија 4.453, док је за Реформистичку странка гласало свега 1.538 грађана Србије.

-------------------------------------------------------------------

Неважећи листићи

НЕВАЖЕЋИ гласачки листићи “победили” су чак 11 учесника на изборима: било их је 71.900 листића или 1,8 одсто. И да је нека од странака која се борила за ценсуз од пет одсто, освојила исти број гласова колико је неважећих листића - опет би остала без мандата. Јер, за улазак у парламент било је потребна подршка око 200.000 бирача.