Догодине привредни раст до четири одсто

У 2019. години очекује се да ће привреда Србије имати раст од 3,5 до четири одсто, прогноза је публикације „Квартални монитор” Економског факултета у Београду. Раст бруто домаћег производа (БДП) ће, према њиховом мишљењу, бити спорији него у овој години, јер неће бити позитивног утицаја једнократних тенденција, као што је то био случај с пољопривредом ове године. Због повећања аграрне производње од 15 одсто ове године укупни раст БДП-а је био већи за један одсто, а када се он искључи стопа привредног раста је била 3,3 одсто. Међутим, тешко да се у 2019. години може очекивати толики раст пољопривреде и две узастопно родне године.

Милојко Арсић, уредник публикације и професор на Економском факултету, рекао је да су прогнозе урађене на основу претпоставки да ће међународне економске прилике бити сличне овогодишњим, да ће банке пласирати више кредита, а да ће камате остати ниске. Такође, раст инвестиција и капитала из ове године утицаће на убрзање привредног раста и у наредној години. Он очекује раст запослености од два до три одсто, зараде од 440 до 450 евра, инфлацију испод три одсто и дефицит текућег биланса од шест одсто. Он је додао да су оквири за наредну фискалну годину добро постављени.

– Јавни приходи и расходи у буџету су реално планирани, а дефицит од 0,5 одсто БДП-а је низак. Јавни дуг ће и даље падати. Ипак, фискална политика је и даље недовољно подстицајна за раст привреде. Оптерећење рада је симболично смањено. Продуктивне јавне инвестиције у инфраструктуру и образовање расту скромно. Проблем је што плате у јавном сектору расту брже од БДП-а и плата у приватном сектору, а диспаритети су задржани – рекао је Арсић додајући да није добро што нису уведена стална правила за повећање пензија и што се неке пензије арбитрарно повећавају.

Према његовом мишљењу, за бржи привредни раст кључно је реструктурирање „Електропривреде Србије” (ЕПС), ослобађање те фирме вишка запослених, повећање инвестиција и престанак потписивања штетних уговора. Реструктурирање треба спровести и у „Коридорима Србије”, а потврда за то јесте то што касни изградња аутопутева. И комунална предузећа ће наредних година морати да реализују велике инвестиције у пречишћавање воде, заштиту животне средине и друге комуналне делатности.

– Влада Србије може да доведе те реформе до краја, а доказ је то што је смањила плате и пензије, а није изгубила на популарности – каже Арсић.

Као лоше оцењено је и то што држава планира да настави да узима дивиденде од јавних предузећа и што фискална политика не подстиче унапређење ефикасности јавног сектора.

Аутори „Кварталног монитора” очекују да ће у првој половини наредне године Народна банка задржати референтну камату на мање више сличном нивоу и да се у истом периоду у Србији не очекују промене каматних стопа у Србији. Тек крајем наредне и у 2020. години могућ је раст камата у ЕУ које ће се пренети на Србију.

Што се тиче оцена за ову годину Арсић је рекао да је привреда остварила солидне резултате, да је раст БДП-а достигао просек земаља централне и источне Европе (ЦИЕ), да запосленост расте, да је инфлација ниска и стабилна, да је држава имала суфицит...