Крсна слава – Сабор Св. Јована Крститеља

Крсна слава (слава, крсно име) представља ритуал посвећен неком хришћанском свецу за кога породица верује да је њен заштитник и давалац благостања. Прослављање свеца заштитника практикује већина православних хришћанских породица на територији Србије као значајан породични празник у којем учествују појединачне породице и њихови гости – чланови ширег сродства, суседи, пријатељи. Срби доживљавају славу као начин исказивања националног идентитета и они су носиоци ове традиције, али прослављање породичног свеца заштитника практикују и православне хришћанске породице још неких етничких заједница у Србији. У дому породице се на дан славе током обављања ритуала пали славска свећа, чита молитва Оче наш и обавља ритуално сечење славског колача – који обавезно има утиснут симбол – тако што се прелива вином, сече у облику крста, затим се окреће и ломи на четири дела уз подизање увис. Током ритуала изговарају се захвалности свецу и молитве за благостање. Ритуално сечење колача обављају чланови породице у свом дому, али је, с друге стране, уобичајена пракса и да се славски колач носи у цркву, а у неким породицама свештеник долази у кућу да сече славски колач. Важан део прослављања свеца заштитника јесте славска гозба која окупља породицу и њене сроднике и пријатеље.

Слава је виталан елемент нашег нематеријалног културног наслеђа и 2014. године

уписана је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства. Сабор Св. Јована Крститеља, 20. јануар – Св. Јован једна је од најчешћих породичних слава у Србији. Празнује се дан по Богојављењу, а народно је веровање да је Јован Крститељ, крштавајући Христа, симболички крстио и остале људе. Верује се да на Јовањдан не треба радити, што посебно важи за жене.

Мотив на марки: Свети Јован (икона, рад сомборског мајстора Георгија Протића, средина 19. века), славски колач, кандило и шаралица.

Мотив на коверту: Свети Јован (икона, рад руских иконописаца, 18. век).

За мотиве марака и коверата коришћене су фотографије експоната Етнографског музеја у Београду, аутора Иване Масниковић Антић МА.

Стручна сарадња: Етнографски музеј у Београду.

Графичка обрада марака: Анамари Бањац, академски сликар.