Новогодишње жеље

Поштовани Председниче Републике Србије,

Опозиција не може да Вас стигне, медији не могу да Вас зауставе, па сте Ви у овој земљи усамљена адреса на коју могу да упутим надања да 2019. буде боља од ове.

Све је на Вама, како сте пожелели. Нешто сте остварили, али има још много жеља које бисте могли да испуните знатном делу грађана.

Ценим Вашу намеру да Србију уведете у Европску унију. Да бисте у томе успели, изазови времена захтевају повећан степен одлучности и куражности. Потврдите Ваше омиљене речи да нисте страшљив човек.

Ето прилике око Косова. Надам се да увиђате озбиљност шансе коју нуди председник САД у време када ЕУ почиње све интензивније да се припрема за изборе па ће фасцикле са досијеима косовског дијалога или проширења бити склоњене у ладице бриселских бирократа.

Приближава се време изјашњавања. Сетите се речи Маргарет Тачер: када застанете на средини улице, удариће вас аутомобили из оба правца. Само Ви знате колико Вас притискају Исток и Запад – мада притиске Москве прећуткујете.

Ризикујете да Вам ни једни ни други не верују. Што би био Ваш лични проблем да Србију не оставља у опасном вакууму који прети да нас претвори у мини-полигон Другог хладног рата који је увелико у току.

Ви, Председниче, не би требало да имате дилему. Када сте се после демократских промена први пут поново нашли у власти, Србија се недвосмислено и добровољно – посебно наглашавам добровољно – определила за Запад. Сви позиви и „савети” на промену курса ка Истоку омогућени су нерешеним косовским проблемом.

Распетљајте косовски чвор најбоље што умете. Тако ћете парирати овдашњим клеронационалистима или оном делу либералне опозиције која је – опчињена Вашим скидањем с власти – изгубила осећај за државотворност.

Али, припремајући народ на „болне одлуке, уступке и компромисе”, немојте да га плашите. Поштедите људе попут моје остареле таште која ме, гледајући Вашу омиљену телевизију, мало-мало усплахирено зове и пита „Да ли ће бити рата?”

Знам да се ширењем страха цементира постамент патриоте и свеца заштитника Србије, али то је ризична игра. Када страх нестане, онда у Србији гори Скупштина. Што претпостављам не бисте да доживите јер би у том пламену сагорела Ваша политичка каријера.

Опасне су и поделе Србије. Од Вас очекујем да као председник републике спречите јаз коме доприносите као председник СНС-а. Ви сте прво председник свих грађана Србије а тек потом лидер странке. Напредњаци могу да Вам леже на срцу, али покажите више широкогрудости.

Не мора свако да воли председника, али је пожељно да га цени. Председник такође не мора да воли све, али све мора да уважава, све да штити.

Саветујем Вам да више никада, понављам никада, не изјавите нешто слично попут онога да може пет милиона људи да од Вас нешто тражи, али да Вам не пада на памет да испуните њихове захтеве зато што долазе са тргова и улице. Зашто онда с нескривеним осмехом слушате када Вам с тргова и улица кличу „Ваши”?

Добро је што сте за 2019. најавили да желите дијалог са незадовољним народом. Ваљда сте постали свесни колико људи сте огорчили. Колико сте младих утврдили у уверењу да треба да напусте Србију. Тим људима не треба опозиција да би изашли на улице.

И ови који негодују су „Ваши”. Ваша је обавеза да комуницирате са читавим друштвом. Саветници су Вам помогли да доста прецизно ослушкујете откуцаје срца овог народа, али ако Вам понављају да се понашате као Велики кмет, онда их промените. Ман’те се ћорава посла.

Пожело бих и да Вас ређе виђам на ТВ екранима, на свим тим редовним „ванредним обраћањима” нацији. Ништа лично. Улазећи у осму годину на власти немојте више да за све кривите претходну. Помислите да тако дајете алиби онима који ће Вас једног дана наследити и негирати све што сте постигли.

Волео бих и да се у 2019. према политичким ривалима не односите као чувар затвора према лоповима и сецикесама јер сте Ви узор страначким лојалистима. У Србији је све мање пристојности и културе дијалога у јавном животу.

Омогућите да у доношењу одлука од капиталне важности учествују сви. Пустите да цвета сто цветова, могли сте да чујете и у Кини.

Потрудите се да не реагујете нервозно на било какву врсту критике. Није свака критика злонамерна. Немају сви критичари амбицију да се уселе у Вашу фотељу.

Допустите медијима да раде свој посао. Памтим да сте ми једном давно рекли да не желите да поновите грешке Слободана Милошевића који је под своје узео најбоље медије тог времена: „Политику” и Телевизију Београд. Грешку не да сте поновили, већ сте је умножили. Сетите се тог обећања, била би то најлепша новогодишња честитка новинарству.

Не бих много о Вашим омиљеним статистикама, бројкама и графиконима. Не да бих потценио успехе, напротив, али морам да констатујем да је Србија далеко од „златног доба” у мери у којој сте Ви далеко од Перикла.

Ваљда и сами знате да ефекти раста БНП-а нису стигли до џепова већине грађана. Усмерите се према социјалним проблемима с којима је ова земља суочена. Не морате 1, али 2. јануара није згорег да се подсетите да ни Србија није имуна на вирус „жутих прслука”.

Употребите своју енергију да спречите да део лагано увећавајућег богатства земље завршава на приватним рачунима по иностранству. Нисте, Председниче, довољно урадили да обуздате корупцију. Хапшење оног тајкуна, кога бисте својским напорима да осудите али не успевате, није довољно.

Промоцијом слобода, владавине права и јаких институција ојачали бисте, а не ослабили своју власт. Обезбедили бисте више трајних гласова него што доносе уплашени и уцењени бирачи јер ће се они разбежати у првој прилици коју не будете могли да контролишете. Што рече онај сељак из Котраже, крај Лучана: „Бољег немамо, горег нећемо наћи”.

Ако све то разумете, а радите супротно, онда посао председника републике не обављате ваљано.

С поштовањем,

Бошко Јакшић