Немачку чекају три кризе у наредној години

БОН - Година 2019. ће за Немачку на спољнополитичком плану започети врло немирно, оцењује „Дојче веле” који наводи да су криза евра, кризе у Сирији и Украјини симболи многих отворених питања за која Берлин мора да се побрине.

Наводи се да је, након драматичног спасавања дужничких држава попут Грчке, судбина евра поново на коцки, како је то драматично недавно формулисао председник Европске комисије Жан-Клод Јункер.

ДВ наводи да је овог пута пре свега Италија та која задаје главобоље. Наводи се да, упркос томе што су се влада у Риму и комисија договорили око компромиса, читава прича оставља горак окус у устима. Италијанска влада, коју чине популистички покрет Пет звездица и десничарска Лига, отворено се супротставила Европској комисији која је одбацила нови италијански нацрт буџета због превеликог новог задужења.

Бивши немачки министар финансија Волфганг Шојбле одбацује став по којем би „више дугова решило италијанске проблеме”, и каже да би финансијско тржиште ионако дисциплиновало Италију.

„Мислим да би им тржишта рекла: нећете добити додатне финансије”, рекао је Шојбле у разговору за ДВ крајем октобра.

Према оцени овог медија, мада се чини да је велика свађа за сада избегнута, италијанска влада и даље у рукама има снажно средство притиска: у случају да Комисија ипак казни Италију, то би десним популистима у читавој Европи дало још више подстицаја. ДВ оцењује да је на неколико месеци уочи избора за Европски парламент, то последње што је потребно Европској унији, али и да ако Комисија превише попусти, то с друге стране угрозити њен ауторитет.

ДВ наводи да сукоб у сваком случају поставља мерило за питање колико ЕУ сама озбиљно схвата своја правила. И француски председник Емануел Макрон је након протеста „жутих прслука” попустио и повукао потезе који иду у смеру финансијских уступака који ће додатно повећати француски дефицит. И ту прети следећи велики сукоб.

Наводи се такође да сукоб између Русије и Украјине након руског припајања Крима и даље остаје у средишту пажње. Немачка и Француска су се увек изнова трудиле око помирења двеју страна, па и након ескалације сукоба око Азовског мора крајем новембра.

ДВ оцењује да је ЕУ подељена кад су у питању санкције против Русије, неке земље желе да их укнут јер штете бизнису, друге би пак хтеле да их пооштре. Ове потоње критикују и Немачку због гасовода Северни ток ИИ који би гас доводио директно из Русије у Немачку. Немачка канцеларка Ангела Меркел је рекла како је на самиту средином децембра закључено да се санкције укину или пооштре и инсистира на наставку дијалога с руским предсједником Владимиром Путином.

Наводи се да је потпредседник Евопске комисије Валдис Домбровскис био јасан приликом једног сусрета с Порошенком.

„Санкције нису казна. Санкције су мотивација за Русију да се врати у цивилизовани свет”, поручио је Домбровскис.

ДВ у анализи поставља и питање да ли ће мир у Сирији доћи с актуелним председником Башаром ел Асадом на власти. Наводи се да је након више од седам година рата та земља у потпуности девастирана, а да је у међувремену Асад уз помоћ Русије и Ирана повратио готово сва подручја која су се налазила под контролом побуњеника.

Даље се наводи да се у Немачкој ођедном поставило питање повратка стотина хиљада сиријских избеглица, али да Министарство спољних послова у Берлину ситуацију у Сирији још увек сматра недовољно сигурном за повратак и да је још увек је на снази забрана протеривања за Сиријце који немају легалан статус у Немачкој.

ДВ оцењује да се ипак широм Европе шири умор након многих узалудних покушаја стварања трајног мира у Сирији и да неки политичари иза затворених врата сада већ говоре и о некој врсти помирења с тим да ће Асад остати на власти.

Стручњак за Блиски исток Гидо Штајнберг је у разговору за ДВ критиковао понашање немачке владе у вези са Сиријом, преноси Танјуг.

„Влада у Берлину је неопрезно полазила од тога да ће Асадов режим пасти у најкраћем могућем року. Да су заиста хтели да сруше режим у Дамску, требало је да боље војно подрже побуњенике. Немци данас у овом сукобу више не играју никакву улогу”, рекао је Штајнберг.

ДВ наводи да оптужбе друге врсте на рачун Берлина долазе због Јемана где се, према наводима УН, тренутно одиграва најгора хуманитарна катастрофа на свету. Немачка је дуго продавала оружје Саудијској Арабији, која је помагањем јеменској влади у борби против побуњених Хутија активни учесник у овом сукобу.

Наводи се да чак и сада, када је подигнут ембарго на извоз оружја у Саудијску Арабију, немачки војни концерн „Рајнметал” преко својих подружница у иностранству и даље продаје оружје овој земљи.