Украјина слави дан сећања на Степана Бандеру

Одлукама на терену и у идеолошком дискурсу Украјина се све више приближава поновном рату и нацизму који је у Другом светском рату имао присталице у делу народа. Само неколико сати по истеку ратног стања, проглашеног на 30 дана у 10 региона државе, Украјина је прекршила Споразум из Минска и вратила своје оружане снаге у „сиву зону”. Споразумом је било предвиђено да се из простора који раздваја зараћене стране постепено повуку јединице и тешко наоружање, што је и учињено. Међутим, саветник председника Украјине Јуриј Бирјуков рекао је да су украјинске снаге заузеле практично целокупну зону безбедности.

У исто време украјинске власти су донеле одлуку да Лавов, родни град украјинског екстремисте Степана Бандере, 2019. прогласи „годином Бандере”, што је изазвало револт не само Руса, него и Јевреја.

А украјински парламент је прошле недеље прогласио 1. јануар националним даном комеморације Степану Бандери, који се надао да ће Немци дозволити независност Украјине од Совјетског Савеза. Њега су нацисти касније ухапсили, што је Украјинцима који величају његове тековине разлог да тврде да он није ни био нациста.

Бандера је био вођа екстремистичке Организације украјинских националиста (ОУН) током Другог светског рата, а 1. јануар, датум његовог рођења пре 109 година, и ове године је у Кијеву и другим градовима у Украјини обележен маршем десетине хиљада ултрадесничара, који су уз бакље и нацистичку иконографију узвикивали пароле: „Слава Украјини, слава херојима”, „Слава нацији, смрт непријатељима”, „Бандера ће доћи и увести ред”. Међу њима су били чланови партије Слобода и покрета екстремиста из Десног сектора.

Припадници Украјинских националиста и Украјинске герилске армије (УРА) били су савезници с нацистима током Другог светског рата и криви су за масакр више хиљада људи различитих националности.

Пре десетак дана Украјина је, заједно са САД, као и претходних година, гласала против Резолуције о величању нацизма и неонацизма, па покушаји да демантују величање нацизма изгледају сваке године све неуверљивије.

Улични протести симпатизера Степана Бандере (Фото: Википедија)

Израелски амбасадор у Украјини Џоел Лион одмах је оштро критиковао одлуку регионалних званичника да одају пошту овом украјинском националистичком лидеру. Лион је рекао да је био „шокиран” одлуком посланика у граду Лавову, на западу Украјине, да 2019. прогласе „годином Степана Бандере”, чиме се обележава 110 година од његовог рођења. Јеврејске групе повезују следбенике Бандере с масовним убиствима Јевреја током Другог светског рата.

„Ја заиста не могу да схватим како величање оних који су директно учествовали у антисемитским злочинима помаже у борби против антисемитизма и ксенофобије”, рекао је амбасадор. И портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова рекла је да прослављање Бандериног рођендана представља увреду народа Украјине јер су хиљаде њихових предака и сународника страдале од његових следбеника, а „година Бандере” нарочито је увреда за Лавов, који је преживео један од најгорих погрома у својој историји, и то по наредби овог лидера украјинских националиста.

У знак протеста због овог политичког потеза, Тарик Јусеф Кирил Амар, бивши директор Центра за историју Источне Европе у Лавову и ванредни професор историје на Универзитету Колумбија, вратио је награду коју му је раније доделио град. Израелски дневни лист „Хаарец” је известио да је у међувремену Државни комитет Украјине за телевизију и радио-дифузију забранио „Књигу лопова” шведског историчара Андерса Ридла, која носи поднаслов „Нацистичко пљачкање европских библиотека и борба да се поврати литерарно наслеђе”, у којој се налази и критичка анализа деловања националисте Симона Петљуре, чије су трупе убиле небројене Јевреје у погромима, почевши од 1919. године. Књига је забрањена декретом 10. децембра, с образложењем да Ридл у њој „подстиче етничку, расну и верску мржњу”. Он је убијен у атентату, а Симон Визентал је протестовао када су власти дале његово име улици у Лавову.