Библиотека достојна Вука

Библиотека Вуковог завичаја постоји век и по, а васкрсавала је сваког пута након два светска рата, што довољно говори о њој и Лозници. Најстарија смо установа културе у овом делу Србије, поносно истиче Мирјана Пејак, директорка Библиотеке, говорећи да су се у складу с могућностима трудили да на најдостојанственији начин прославе јубилеј. И пре свега се подсете протеклих година и периода од 1868, не заборављајући пре свега проту оснивача Игњата Васића и – Вука Караџића.

– Наша библиотека настала је као „читалиште”, једна од секција Културно-просветног друштва „Подринска слога”, чији је оснивач, уз подршку кнеза Михаила Обреновића, био прота Игњат Васић, фасцинантна историјска личност, коме смо се у извесној мери одужили објављујући две књиге, репринте његових „Дневника”. Вук Стефановић Караџић, који је кумовао идеји о неопходности установљавања организованог читања и проти поклонио своје књиге за будуће Читалиште, нажалост није доживео да види реализацију свог сна – каже Мирјана Пејак.

У то време, Читалиште је у свом фонду имало око 500 књига и двадесетак домаћих и страних часописа. Ипак, дуг је био пут од друштва угледних Лозничана из српске вароши 19. века, уједињених љубављу према књизи, до данашњег модерног здања које има важну улогу у културним дешавањима овог дела Србије.

– Тежак је био тај пут, пун кратера од граната, буквално је мирисао на спаљене књиге, јер је Читалиште два пута ратовима опустошено. Било је беспарице, клонућа, безнађа, баш као и времена у којима су свеопшта еуфорија и полет за описмењавањем и читањем чинили путовање лаким. Путеви се мере километрима, али овај, рекла бих, временом. Век и по је дуг. Од књиге је кренуо, до књиге води. Од собичка у Вуковом дому до зграде којој не треба број, јер на њој пише година у којој смо настали 1868 – путује директорка кроз време и склапа интересантну причу.

Библиотека Вуковог завичаја данас представља модерни информационо-образовни систем, и располаже са више од 70.000 књига у активном фонду, које су доступне читаоцима како у централној згради од хиљаду квадрата у Лозници, тако и у огранцима у Лешници и Бањи Ковиљачи.

Пејакова наглашава да посебну пажњу у овој установи посвећују раду са децом, у жељи да им љубав према књизи усаде од најранијег детињства, тако да им у госте редовно долазе малишани из лозничких вртића. Свим ђацима-првацима поклањају чланску карту, а у овој години за школарце су припремили и едукативну бојанку.

Говорећи о плановима за наредну годину, директорка наглашава да су термини за гостовања у библиотеци испуњени до марта, и да је захваљујући подршци градоначелника Лознице Видоја Петровића буџет за 2019. годину задовољавајући, укључујући и средства за куповину књига од 1.250.000 динара.

– У најлепшем смислу те речи, „служимо” народу. Доказали смо да библиотеку не чине само књиге и полице, већ неупоредиво више. Не волим херметичност и камерну тишину. Код нас је природно да се дању чује дечја граја, а увече гусле. То наравно, не ремети мир студентима и ученицима који на располагању имају две читаонице, ни старијим суграђанима, којима смо такође омогућили адекватан простор за читање – каже Мирјана Пејак.

– Радили смо много, и верујем добро, што нам потврђују пуне читаонице, као и више од 70 организованих дешавања, књижевне и песничке вечери, изложбе, трибине, стручна предавања и две хиљаде новоучлањених читалаца. Круна издавачке делатности у 150. години постојања Библиотеке Вуковог завичаја је наша монографија коју представљамо од Јабуке до Лучана – каже Мирјана Пејак. И додаје подужи списак знаменитих имена која су угостили, међу њима су Адам Пуслојић, Љубивоје Ршумовић, Јанко Вујиновић, Славко Јекнић...