Челебоновић инспирација за Софију Миленковић

УМЕТНОСТ
Софија Миленковић једна је од оних који су се придружили пробраном друштву добитника Награде Спомен-збирке Павла Бељанског за најбољи мастер рад одбрањен на Одељењу за историју уметности Филозофског факултета у Београду. Ова млада ауторка признање је добила за школску 2017/2018. и то за рад под насловом „Уметност Марка Челебоновића у четвртој деценији 20. века”, одбрањен код проф. др Лидије Мереник. Комисију која ју је одабрала чинили су проф. др Јелена Ердељан и др Олга Шпехар (Одељење за историју уметности Филозофског факултета у Београду), др Владимир Димовски (Факултет техничких наука Нови Сад), др Јелена Бањац (Музеј града Новог Сада) и мр Милана Квас (вршилац дужности управникa Спомен-збирке Павла Бељанског).

Како је оцењено, Софија Миленковић бавила се периодом Челебоновићевог стваралаштва када настаје комплексан опус који обухвата ентеријере, мртве природе, портрете, аутопортрете и актове, и она то чини са тежиштем на анализи околности, контекста и услова његовог развоја. „Рад Софије Миленковић је зрео, аналитичан, поткрепљен савременом литературом, темељно постављен, добро образложених идеја, надахнут, богато илустрован и подстицајан за будућа истраживања”, пише у образложењу.

На наше питање зашто је баш овај сликар њена преокупација лауреаткиња одговара:

– Истраживањем његовог рада почела сам да се бавим током основних студија, па је корпус његових дела који је настајао током тридесетих година 20. века био предмет мог завршног рада на основним студијама, а затим у сложенијој верзији и мастер рада. Иако се ради о уметнику коме су у прошлости посвећиване бројне анализе, постојали су различити аспекти његовог стваралаштва који нису били у довољној мери обрађени или које је било потребно ревидирати, што га је чинило изразито стимулативним за истраживање.

Признање које је добила јединствено је у земљи, додељује се од 1968, а потоњи врхунски резултати добитника у области истраживања и њихово даље позиционирање у стручним круговима допринели су његовој репутацији.

– Награду доживљавам као изузетно охрабрење, нарочито имајући у виду ко чини круг претходних лауреата, али и зато што долази од институције која више од педесет година у континуитету окупља појединце остварене у струци чија је намера да прате, вреднују и подрже истраживачке напоре младих историчара уметности – рекла је за „Политику” Софија Миленковић.