Кина прва спустила сонду на тамну страну Месеца

Кина је јуче успешним спуштањем лунарне сонде на тамну страну Месеца направила историјски корак у истраживању свемира, следећи амбиције да се равноправно укључи у свемирску трку и једног дана у њој буде лидер. Слично роботско возило послала је 2013. на ово небеско тело, и тада се Кина придружила САД и Совјетском Савезу као трећа земља која је успела да тамо спусти летелицу, али је „Чанг Е-4” први на страни која никада не гледа на Земљу.

Како је саопштила Кинеска национална свемирска администрација (КНСА), летелица названа по богињи Месеца у кинеској митологији слетела је око 10.30 по пекиншком времену на унапред одабрану локацију. У међувремену је преко релејног сателита послала и прве фотографије стране Месеца која је позната као тамна, мада би било исправније рећи невидљива јер због плимске равнотеже једини природни сателит Земљи увек показује исту страну.

Кинески стручњаци с поносом истичу да ова мисија показује да је Кина достигла напредни ниво у истраживању дубоког свемира.

„Успели смо у нечему што се Американци нису ни усудили да покушају”, рекао је за „Њујорк тајмс” Жу Менгхуа, професор са универзитета у Макау, који тесно сарађује са кинеском свемирском агенцијом.

Независни експерти кажу да Месец после деценија истраживања свакако није нетакнута територија, али да је слетање кинеске сонде ипак много више од пропагандног подвига. Кратер у који се спустила је најстарији и најдубљи, тако да оно што буде открила можда пружи увид у порекло и еволуцију овог тела. Има научника који сматрају да су околни басени богати минералима, па ако је експлоатација Месечевих ресурса следећи корак, успешна мисија довешће Кинезе у бољу позицију, оцењује „Њујорк тајмс”.

„Ово је велико достигнуће и технички и симболички. За Кину је ово само корак ка коначном циљу, а то је колонизација Месеца и употреба његових великих енергетских потенцијала”, сматра независни аналитичар Намрата Госвами.

План Пекинга је да до 2022. стави у пуну примену и трећу свемирску станицу, да касније у наредној деценији смести астронауте у лунарну базу и да пошаље сонде на Марс које би донеле узорке тла Црвене планете.

На сонди лансираној са југозапада Кине 8. децембра налази се

150 кг тежак „ровер” који ће се возити по 180 километара широком кратеру близу Месечевог Јужног пола. Инструменти ће испитати састав земљишта, а биолошким експериментима провериће се да ли семе биљака може да проклија и да ли ће се из јајашаца излећи свилене бубе.

Претходну лунарну сонду лансирану 2013. пратили су проблеми. „Ровер” је после пет месеци престао да се креће, али је наставио да шаље фотографије до марта 2015. Због осетљивости технологије, а вероватно и због страха да се не осрамоте у случају неуспеха, кинеска агенција за разлику од америчке Насе не говори много о детаљима програма.

Припадност елити земаља присутних у свемиру без сумње је извор националног поноса.

Кина је тек трећа земља после САД и Русије која је на својим ракетама слала астронауте у свемир. Прва кинеска мисија с посадом је обављена 2003. и од тада су послали 11 астронаута у свемир. Двојица су 2015. провела 30 дана на кинеској свемирској станици.

Прошле године је први пут Кина лансирала 38 свемирских ракета, више од било које друге земље. Доста њих је носило сателите за кинеску верзију глобалног система за позиционирање џи-пи-ес, који већ покрива Кину и већи део Азије и до следеће године би требало да покрије целу планету и постане комерцијални и политички ривал америчком. Буџет кинеске агенције је знатно мањи од Насиног али је због политичког система финансирање много стабилнији.

Прошлог априла је прва кинеска свемирска станица „Тијангонг 1” неконтролисано пала на Земљу пошто је претходно с њом прекинута комуникација, али је и даље функционална друга, лансирана у међувремену. Ако буде расформирана Међународна свемирска станица, а америчка администрација је предложила да 2025. престане да је финансира из федералног буџета, „Тијангонг 2” би могао да буде једина свемирска станица у орбити.